Kada su u pitanju legendarna španska jela, paelja je na samom vrhu. Ovo živopisno i ukusno jelo od pirinča postalo je popularno širom sveta. Poreklo jela datira vekovima unazad, ukorenjeno u raznolikoj kulinarskoj tradiciji španske regije Valensija.
Paelja svoje korene nalazi u ruralnim zajednicama Valensije u Španiji, gde su farmeri i seljaci kuvali zajednički obrok koristeći sastojke koji su bili lako dostupni. Sama reč “paella” potiče od starofrancuskog izraza “paelle”, što znači plitka tava. Tradicionalno, jelo se pripremalo i delilo među porodicom i prijateljima koristeći široku, plitki tiganj, poznat kao “paellera”.
U početku, paelja je bila skromno jelo napravljeno od lokalnih sastojaka kao što su pirinač, pasulj i raznovrsno povrće. Tek u 18. veku, kada je Valensija postala užurbana luka, paelja je evoluirala da bi uključila nove i egzotične sastojke koje su doneli trgovci iz različitih delova sveta. Dolazak šafrana, ključnog sastojka, dodao je izrazitu zlatnu nijansu i delikatan ukus jelu, čineći sastavni deo njegovog identiteta.
Vremenom je paelja postala kulturni simbol Valensije i sastavni deo proslava, festivala i okupljanja.
Jelo se tradicionalno priprema u velikoj, plitkoj posudi koja se zove “paelja” ili “paelja tiganj”. Postoji nekoliko razloga zašto se ova posuda koristi za pripremu:
- Ravnomerno kuvanje: Velika, plitka površina tiganja obezbeđuje da se pirinač i sastojci ravnomerno kuvaju. Ovo omogućava pirinču da apsorbuje ukuse iz tečnosti i sastojaka dok zadržava željenu teksturu.
- Široka površina za kuvanje tiganja pospešuje formiranje cenjenog „sokarata“ – hrskavog karamelizovanog sloja pirinča koji se formira na dnu.
- Veličina i jedinstveni oblik tiganja pruža impresivan vizuelni prikaz prilikom serviranja jela. Postaje središnji deo stola, prikazujući žive boje i sastojke jela.
- U ovom jelu se često uživa u zajednici, okupljajući porodicu i prijatelje. Veliki tiganj omogućava pripremu izdašnih porcija.
Varijacije i adaptacije
Kako je paelja stekla popularnost, različiti regioni u Španiji razvili su sopstvene varijacije, prilagođavajući recept tako da odražava njihove lokalne sastojke. Neke popularne varijacije uključuju:
- Valensija: Originalna i najtradicionalnija verzija, sadrži pirinač, šafran, piletinu, zeca, boraniju, a ponekad i puževe.
- Paelja sa morskim plodovima: Ova varijanta potiče iz primorskih regiona, a prikazuje obilje svežih morskih plodova kao što su škampi, dagnje, školjke, lignje i riba.
- Mešana verzija: Ovde se kombinuju sastojci sa zemlje i iz mora, kombinacijom mesa (kao što su piletina i zec) i morskih plodova.
Recept za paelju iz Valensije
Sastojci:
- 2 šolje pirinča kratkog zrna
- 4 šolje pileće ili povrtne supe
- 1 luk, sitno isečen
- 4 čena belog luka, mlevenog
- 2 paradajza, narendana (zamrznuti pre rendanja)
- 1 crvena paprika, narezana
- 1 zelena paprika, narezana
- 200 g pilećih karabataka sa kostima, na koži
- 200 g zeca, isečenog na komade (opciono)
- 100 g boranije, iseče
- 1/2 kašičice niti šafrana
- 1/2 kašičice slatke paprike
- Maslinovo ulje za kuvanje
- Soli po ukusu
- Kriške limuna za serviranje
Priprema:
- Zagrejati maslinovo ulje u tiganju za paelju ili velikom plitkom tiganju na srednjoj vatri.
- Dodajte komade piletine i zeca (ako koristite) i kuvajte dok ne porumene sa svih strana. Uklonite i ostavite na stranu.
- U isti tiganj dodajte luk, beli luk i paprike. Dinstajte dok ne omekša.
- Dodajte rendani paradajz, šafran i slatku papriku. Dobro promešati da se sjedini.
- Vratite piletinu i zeca u tiganj. Dodajte pirinač i boraniji, ravnomerno ih rasporedite.
- Sipajte supu, začinite solju i lagano promešajte. Od ovog trenutka pa nadalje, izbegavajte mešanje pirinča kako biste omogućili formiranje željenog “sokarata” (karamelizovane kore na dnu).
- Kuvajte na srednjoj vatri oko 15-20 minuta dok se tečnost ne upije i pirinač omekša.
- Ako je potrebno, možete dodati još čorbe ili vode.
- Uklonite sa vatre i ostavite paelju da odstoji nekoliko minuta.
- Poslužite toplo sa kriškama limuna sa strane.
