Pitanje koje se često postavlja je da li smrznuto voće i povrće gubi neke nutritivne vrednosti ili ne? Da li se na temperaturi ispod nule gube vitamini?
U većini slučajeva zamrznuto voće i povrće zadržava hranljive sastojke čak više nego ono koje čeka danima da stigne na pijacu ili police trgovinskih lanaca“, tvrdi Karlo Kanela, nutricionista i profesor na Univerzitetu Sapienca u Rimu: „ovakvi proizvodi nam omogućavaju da, prema savetu Svetske organizacije zdravlja, u ishranu uključimo bar dve porcije različitog povrća na dan.“
Stav mnogih nutricionista je da je voće i povrće iz zamrzivača isto toliko, ako ne i više bogato vitaminima, mineralima i drugim nutritivnim sastojcima, u odnosu na ono sveže. Industrijsko smrzavanje povrća i voća vrši se vrlo brzo, nekada čak nekoliko minuta nakon berbe, na temperaturi od -18 stepeni. Ovakav način smrzavanja sprečava nastanak bakterija i proces kvarenja voća i povrća. Svežina voća i povrća može se „izmeriti“ prema količini vitamina C koju zadržavaju nakon branja. Samo dva dana nakon branja spanać gubi 75% ukupne količine vitamina C, brokoli 80%, špargle 30%. Osim što se prilikom dubinskog zamrzavanja, ne gube hranjivi sastojci i vitamini, već voda koja se nalazi u voću i povrću čuva sve hranjive sastojke i vitamine.
Od trenutka kad se određena namirnica ubere, “hranljivi” sat počinje da otkucava. Sve što se s tom namirnicom događa od tog trenutka, utiče na njeno starenje, a time i na hranljivu vrednost koju možete od nje da dobijete kad konačno uđe u vaš organizam. Što više ljudi rukuje s tom namirnicom, to je veća opasnost da se hrana zarazi bakterijama ili virusima. Što neka namirnica duže stoji u kutiji ili u kamionu, to se više kvari. Pa čak i samo izlaganje suncu uzrokuje degradaciju važnih hranljivih materija. Zbog svega toga, zaključak je da se zamrznuto voće i povrće odlično rešenje za sve one koji žele zdravo da se hrane.