Na ovim prostorima nepravedno zapostavljen u odnosu na kravlji, aromatičan i ukusan, kozji sir je izuzetan delikates koji ima lekovita dejstva jer snižava nivo šecera i holesterol i ima dokazana antikancerogena svojstv.
Poreklo
Pri samoj pomisli na sireve, svakako je prva asocijacija Francuska, koja je po broju koza tek na 15. mestu u svetu, ali proizvodi čak 90 vrsta originalnih kozjih sireva od neverovatnih 100.000 tona kozjeg mleka na godišnjem nivou. Inače, proizvodnja kozjeg sira datira još od 8.000 godina pre naše ere, stari Rimljani i Grci doneli su ove proizvode baš u dolinu najveće francuske reke Loare.
Zdravlje
Visoke nutritivne vrednosti, lakše probavljiv u odnosu na druge sireve, kozji sir je veoma bogat kalcijumom, kao i vlaknima koja ubrzavaju metabolizam i potpomažu topljenje masti. Takođe, sadrži značajno manje kalorija i masti u odnosu na kravlji, a ima visok sadržaj proteina zbog čega se posebno preporučuje u trudnoći, sportistima i osobama koje su izložene fizičkim naporima. Proteini iz proizvoda od kozjeg mleka su proteini koji se veoma dobro apsorbuju i direktno snabdevaju mišiće energijom i amino-kiselinama, čime obezbeđuju brz oporavak mišića posle treninga ili drugih napornih aktivnosti. Adekvatan je i kao zamena za meso, a pedijatri ga preporučuju u prehrani dece zbog minerala (kalcijum, magnezijum, fosfor) koje sadrži, a koji su vrlo važni u formiranju koštanog sistema. Takođe, kao i jogurt od kozjeg mleka, kozji sir poboljšava rad bubrega, pomaže kod problema s povišenim krvnim pritiskom i oboljenjima jetre i blagotvorno utiče na digestivni trakt, odnosno probavni sistem.
Kako nastaje
Kozji sir se, logično, dobija od kozjeg mleka. Da bi se proizveo kilogram kozjeg sira potrebno je znatno više (7-10 litara) mleka nego za istu količinu kravljeg sira, jer kozje mleko ima mnogo manje masnoće. Prema naučnim istraživanjima, a i samoj praksi koju su sjajnim sirom potvrdili iz kompanije Kozak, može se reći da je najvažnije da koza bude srećna kako bi davala kvalitetno mleko.
Kako izgleda i miriše
Prave se u raznim oblicima (okrugli, u obliku piramida…), obično su mali, debljine 3 do 5 cm, a prečnika 6 do 12 cm. Težina im se kreće u rasponu od 60 grama do 1,5 kilograma, a idealni su za kombinovanje s raznim dodacima poput raznih aromatičnih travki, bibera, paprike, uglja… Kod većine kozjih sireva testo je mekano. Kora sira može biti oprana, ali se često rade s belim plesnima ili s drugim dodacima, narocito travama i začinima, koji se nalaze na površini sira. Boja zrelog sira je bela do belo-žućkasta. Miris i ukus je specifičan, osoben i karakterističan. Sirevi mekog testa su s blažim mirisom i ukusom na lešnik, dok su oni tvrđi, sa suvljim testom i raznim dodacima izraženijeg ukusa i mirisa, često pikantnim i svojstvenim samo kozjim sirevima.
Upotreba
Zbog svoje osobene arome i prepoznatljivog ukusa koristi se kao autentičan i maštovit dodatak jelima ili kao osnovni sastojak salata, a posebno je ukusan u maslinovom ulju. Sve češće prisutan je na picama, sjajan je kao grilovan, prisutan je i u pastama, kao i u maštovitim kombinacijama poput salate s kozjim sirom u susamu (miks zelenih salata, kozji sir, suve smokve, pečeni orasi, jagode, preliv od balzamika i meda).
Tekst: Peđa Kresojević
