Kaže se: ko nije bio u Skadarliji, nije bio ni u Beogradu, pa je razumljivo da su ovde ugošćeni kraljica Elizabeta, španski kralj Huan Karlos i kraljica Sofija, Džordž Buš Stariji, Vili Brant, Margaret Tačer, Sandro Pertini, Alberto Moravija, Ðina Lolobriđida, Bert Lankester, Tina Tarner …
Oni su ne razumevajući jezik, a možda ni običaje, sa radošću prihvatali sve što se oko njih događa. Gotovo svako mesto u ovoj ulici ima neku svoju priču za koju su vezane i brojne ljudske sudbine.
Tri šešira
Pre Prvog svetskog rata nosila je broj 47 Skadarske ulice. To je bila niska, prizemna zgrada koja je, sudeći po sačuvanim fotografijama, imala belo obojene prozore na tamnoj fasadi. Kafana potiče iz druge polovine 19. veka, a naziv je dobila zahvaljujuci slučaju. Nekada je u toj kući bila radionica šešira, vlasništvo Dimovića. Kada je umesto ove radionice otvorena kafana, plehanu firmu na kojoj su bila nacrtana tri šešira, niko nije skinuo. Godine su prolazile, a iznad vrata je ostala stara firma, sa ucrtana tri različita šešira. Po toj firmi je i kafana dobila ime. Kafana je pre Prvog svetskog rata, pored beogradske boemije, bila stecište brojnih zanatlija koji su u okolini držali dućane. U ovoj kafani je 1904. godine proslavljen izlazak prvog broja dnevnog lista Politika, a posebno je postala popularna između dva svetska rata, kada je tu dolazila raznovrsna publika. Do danas je kafana Tri šešira ostala glavna zgrada i simbol Skadarlije kao ambijentalnog prostora i specifičnog društvenog centra Beograda.
Dva jelena
Po zapisima hroničara, na mestu današnje kafane Dva jelena nalazila se stara turska Skadarska kapija, a potom gazda-Avramova pekara. Prva vlasnica kafane Dva jelena bila je Stana, od gostiju nazvana Tana, koja se posle muževljeve smrti udala za Ðoku Stojkovića, koji je držao han u Makedonskoj ulici. Po predanju, kafanica se 1866. godine zvala Dva lava i služilo se samo piće, a potom je sagrađena i kuhinja. Kada je baba Tana udala svoju unuku za kafedžiju Aleksu Mihailovića, predala im je kao poklon kafanu Dva jelena. Pred početak Prvog svetskog rata, oni su modernizovali baštu, a na susednim placu podigli zgradu za stanovanje i za poslugu. Ova kafana je bila najveća u Skadarliji, poznata po svojoj velikoj trpezariji. U prvom delu sale su sedele zanatlije iz susednih dućana, i u jutarnjim časovima su gotovo svi stolovi bili zauzeti. Drugo odeljenju kafane počinjalo je da radi tek u podne i to je bio miran deo kafane u kome su se okupljali abonirani gosti, najčešće glumci.
Velika Skadarlija
Na mestu današnjeg restorana Velika Skadarlija, od 1845. godine nalazila se kafana Filipova pivara, a od 1880. godine to je kafana Bajlonijeve pivare. U ovo omiljeno sastajalište pivopija, pored stranaca, dolazili su i najugledniji građani, istoričari, lekari i činovnici. Tu se moglo popiti pivo pristiglo direktno iz proizvodnje. Svojim položajem, nenametljivom arhitekturom i unutrašnjim ambijentom, predstavlja tipičan primerak skadarlijskog lokala u kome je između dva svetska rata nastupao orkestar Cicvarića i pevala Olga Jančevecka.
Dva bela goluba
Restoran je podignut po ugledu na istoimenu, staru kafanu iz 19. veka koja se nalazila na mestu današnjeg Radio Beograda. Izgradio je tadašnji terzija Jovan Kujundžic Valjevac i iako je zgrada bila vrlo trošna i mala, privlačila je u to vreme veliki broj gostiju. Današnji restoran smešten je na ulazu u Skadarliju i predstavlja idealan spoj tradicije i kvaliteta. Dva bela goluba je arhitektonski uredio 1966. godine Uglješa Bogunović, a potom su kao gosti pohrlili poznati begradski boemi. Momo Kapor, pisac i živopisac slika na zidovima, nacrtao je današnji prepoznatljiv znak ovog restorana. Prijatan ambijent, bogata ugostiteljska ponuda i zvuci starogradske muzike stvorili su od ovog mesta „kutak za zaljubljene“.
Zlatan bokal
Ova kafana je preuzela ime nekadašnje kafane Zlatan bokal koja se nalazila na mestu gde se silazi u Skadarsku ulicu sa skvera ispred današnjeg Doma armije, koji je izmenjen regulacijom ulice Bulevar despota Stefana. Današnja kafana Zlatan bokal otvorena je na mestu nekadašnjeg vinskog podruma Dalmacija i predstavlja jedan od simbola Skadarlije, koji je zadržao duh čuvenih skadarlijskih noći, uz svetlost sveća i pucketanje kamina, sa muzikom za goste sa istančanim ukusom.
Ima dana
U prizemnoj, skromnoj kući i dvorišnim stanovima, u kojoj je sada restoran Ima dana, stanovali su mnogi pozorišni umetnici: Milorad i Lena Gavrilovic, Sava Todorović sa suprugom Leposavom, takođe glumicom, čuvena glumica i pevačica Olga Ilić i drugi. U jednom od brojeva dnevnog lista Politika iz 1939. godine, pominje se ovo dvorište, u kome živi cela glumačka kolonija: „U toj kući i onima iza nje u dvorištu stanovala je cela jedna vojska najslavnijih srpskih glumaca i glumica. Tu su oni mladovali, upoznavali se, zaljubljivali, zaklinjali na vernost i grešili, ženili se, ulazili u avanture i razdvajali, proživljavali svoje najveće umetničke i ljubavničke uspehe i imali razočarenja. Proveli su svoj život i najviše ga tu i završavali.“ Restoran Ima dana je novijeg datuma. Otvoren je po izvršenoj rekonstrukciji i revitalizaciji Skadarlije, spajanjem nekadašnjih stanova glumaca Milorada Gavrilovića i Jovana Antonijevića – Ðede. Naziv restorana je nastao po pesmi Ima dana koju je interpretirao nekada popularni pevač Vojkan Tasić, bivši krojač sa Docola.
Anegdota iz Skadarlije – Dug Đure Jakšića pekaru Rafetu
Svakog dana u Skadarliji je pesnik Ðura Jakšić igrao karte sa pekarom Rafetom „ot tetovsko“ od koga je uzimao hleb na veresiju. Ali veresija je jednog dana toliko narasla, da je pesnik počeo da izbegava ne samo pekara nego i kafanu Tri šešira, gde se sa Rafetom kartao igrajući tablanet. Jednog jutra, Ðura taman oprezno izlazi iz svog skadarlijskog stana, pa spazivši pekara Rafeta brzo zadiže jaknu od kaputa i stušti se brzim koracima niz ulicu. Ali pekar Rafet, koji pesnikovo izbegavanje nije više mogao da podnese, jer mu je nedostajao drug za kartanje, potrči za Ðurom povikavši iz sveg glasa: – Ela, ela, gos’n Ðuro, lebecot je platen. Stade Ðura kao ukopan i ne veruje prosto svojim očima. Gleda iznenađeno osmehnutog, punačkog, dragog mu pekara Rafeta u beloj, čistoj kecelji, kako ga mahanjem ruke i glasom doziva ponavljajući da njegovo dugovanje nije važno, platiće odjednom, kad dobije neki veći honorar. Rafet mu šapatom priznaje da mu mnogo nedostaje uveče u kafani Tri šešira, željan je da nastave svoje tamošnje partije karata. Eto kolika je bila ljubav poštenih skadarlijskih zanatlija prema siromašnom pesniku. Ðura Jakšić iako je bio omiljen kod zanatlijskog sveta, izgleda da se stideo bedne Skadarske ulice u kojoj je stanovao. Nije ni najboljim prijateljima, ni rođacima hteo da kaže svoju adresu. Kada mu je jednom prilikom prijatelj još iz bečkih studentskih dana, pesnik Jovan Jovanović Zmaj, tada ugledni beogradski lekar, zatražio adresu, Jakšić mu je turobnog glasa odgovorio:– Ne možeš ti to naći, daleko je, a kuća nema broja… To je, tamo, iza božijih leđa.
U saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda.
