Čak i kada mesecima pluta u moru, kokosov orah pušta koren čim dospe na kopno i rađa novu palmu. Danas kokosova palma raste u skoro svim tropskim zemljama i u većini se smatra važnom i korisnom biljkom.
Kokosova palma potiče s Melanezije, grupe ostrva kod Australije i odatle je počela da se širi do drugih obala. Zemlje u kojima se najviše gaji su Indonezija, koja proizvodi oko 20 miliona tona kokosa godišnje, zatim Filipini (sa 15 miliona tona godišnje) i Indija (sa 10 miliona tona). Kad je tek ubran, kokosov orah ima zelenu opnu. Ona se uklanja odmah po berbi, a kokosov orah se prodaje sa ljuskom koja je obložena slojem smeđih vlakana. U zemljama u kojima se gaji, palmino lišće se koristi da bi se u njega umotalo meso ili riba pre kuvanja.
Kokosova voda
U sredini oraha je veoma tražena kokosova voda. Ona treba da bude retka i samo malo zamagljena, jer tada ima divan osvežavajući ukus. U oblastima u kojima se kokos gaji, jedan deo roda se bere nezreo zbog vode, jer što je plod mlađi, sadržaj vode je veći. U sušnim oblastima se ova voda koristi kao zamena za običnu vodu, pogotovo jer ne sadrži nikakve bakterije. Kokosova voda se takođe koristi kao test svežine ploda: kada se orah protrese, mora se čuti zvuk. Ako se ne čuje ništa, to znači da se voda zgusnula u masu sapunjavog ukusa – što znaci da je kokosovom orahu istekao rok upotrebe. Kokosov orah se čuva na suvom i hladnom mestu i rok trajanja mu je kratak.
Kokosovo mleko
Ne treba mešati kokosovu vodu s proizvodom koji je poznat kao kokosovo mleko. Kokosovo mleko se dobija tako što se kokos samelje, pomeša s kokosovom vodom i iscedi. U azijskoj, afričkoj, južnoameričkoj i indijskoj kuhinji, kokosovo mleko je nezaobilazni sastojak supa, koristi se da poboljša ukus karija, učini kremove kremastijima, i dopuni ukus jelima s pirinčem. Meso i riba se mogu kuvati u njemu. Kada se zgusne i zasladi, kokosovo mleko postane kokosov krem, koji se koristi u pravljenju posebnih slatkiša i koktela, kao što su Pina colada i Batida de coco.
Deo ploda koji se nalazi u debljini od oko 2 cm od kore je takođe koristan na mnogo načina. Ovaj deo se može jesti sirov. U Evropi i Severnoj Americi se koristi, uglavnom u obliku kokosovog brašna, kao sastojak kolača, pita, keksa ili sladoleda. Kokos se sjajno slaže s čokoladom i raznim vrstama voća. U drugim delovima sveta, kokosov plod se koristi za pripremu slanih jela. Pomešan s vodom i začinima, od njega se pravi začinska pasta ili marinada za meso i ribu. Izrendan, može se koristiti za pohovanje umesto hlebnih mrvica. Plod, koji sadrži do 85% masnoće, se često suši i dalje prerađuje, za proizvodnju kokosove masti, kokosovog ulja, kokosovih pahuljica ili kokosove paste. Kokosova mast i kokosovo ulje se mogu grejati na veoma visokim temperaturama, te su zato idealni za pečenje i prženje!