U saradnji sa Norveškom Ambasadom u Beogradu predstavljamo vam priču o proslavi Božića u Norveškoj, i naravno najvažnijem sastojku za dobro praznično raspoloženje, hrani.
Mnogo pre nego što su Norvežani primili hrišćanstvo, Skandinavci su slavili paganski praznik Yule (zimska kratkodnevica), jer bi od tada dani bivali sve kraći, a noći sve duže. Na krajnjem severu planete zima znači samo nekoliko sati sunčeve svetlosti dnevno, a u polarnom krugu u Norveškoj sunca nema čitav mesec!
Stoga, božićno ukrašavanje prodavnica i supermarketa kreće već krajem oktobra ili početkom novembra, ponekad čak i dok su još tu ukrasi za Noć veštica. Premda mesec dana ranije nego što su ljudi u drugim zemljama navikli, ova dekoracija je zaslužna što božićno raspoloženje traje prilično dugo. Kako se približava zima, sve je više hleba sa đumbirom, božićnog piva i sode, aquavit-a i tradicionalnih božićnih jela.
Prve nedelje/adventa u decembru, što je prvi od četiri adventa, u velikom broju gradova i sela u Norveškoj se održavaju proslave pod otvorenim nebom, kao što je paljenje svetiljki na gradskoj jelki.
13. decembra Skandinavci slave dan Svete Lucije, to je praznik svetlosti koja bi trebalo da otera tamu. Tada mlade devojke i muškarci, koji su obučeni u belo i drže sveću, poklanjanju rolnice od šafrana.
U Norveškoj je 23. decembar još poznat i kao “mali Božić”. Obično se provodi u krugu najbližih članova porodice dok je na trpezi božićna kaša (onaj ko pronađe badem u svom tanjiru dobija nagradu). Tada se prave đumbir hlepčići za kuću i ukrašava se jelka. Jedan deo kaše se, uz kolače, ostavlja ispred kuće za Nisse, kako ne bi pravio nestašluke u predstojećoj godini.
24. decembar, odnosno Badnje veče je veliki dan: Jede se božićna kaša (opet), pije se glog (kuvano vino), gledaju se reprize božićnih filmova i sprema se za večeru. Za večeru se svečano oblači, najčešće narodna nošnja, haljina ili odelo. Nakon večere se pleše oko jelke pre nego što Deda Mraz dođe da podeli poklone.
Iako se većina božićnih praznika provodi sa porodicom, postoji ipak prostor i za prijatelje! Naime, u periodu pred Badnje veče ćete na ulicama Norveške često nailaziti na ljude u alkoholisanom stanju kako se vraćaju sa proslava kompanija, organizacija i društava. Ovaj događaj se ponavlja na Dan svetog Stepana, kada se viđate sa prijateljima iz detinjstva koje niste videli još od prošle godine. Ponovo okupljanje sa prijateljima i porodicom je za doček Nove godine.
Božić se zvanično završava 13. januara, kada članovi porodice treba da igraju oko jelke, a onda je izbace napolje. Uz tzv. Yule Goat, tradicija prema kojoj se deca i mladi oblače kao božićni junaci i idu od vrata do vrata kako bi razmenjivali pesme za slatkiše.
Tradicionalna trpeza
Proslava Božića u Norveškoj počinje još početkom decembra i kulminira na Badnje veče 24. decembra. Istraživanja su pokazala da 78 odsto Norvežana tradicionalno unapred znaju šta će jesti za Badnje veče.
Najpopularnije jelo je Ribbe, koje se tradicionalno služi u srednjim i istočnim krajevima Norveške, a koje za Badnje veče priprema oko 53 odsto Norvežana. To su zapravo svinjska rebra sa koricom koja se služe na kiselom kupusu, prokelju i crvenom kupusu. Najčešće se služe uz medister-kobasice, što je masna i začinjena kobasica koja se pravi od mlevenog svinjskog mesa. U prošlosti su ribbe uvek jeli pripadnici više klase.
Drugo najpopularnije jelo je Pinnekjøtt, koje dolazi iz zapadne i severne Norveške i koje za Badnje veče priprema oko 34 odsto Norvežana. U pitanju su sušena i usoljena (a nekad i dimljena) jagnjeća rebra. Pinnekjøtt se služi sa krompirom i pireom od švedske repe.
Poslednje, ali i najintrigantnije tradicionalno jelo koje se priprema za Božićnu večeru jeste Lutefisk, koje potiče iz srednje i severne Norveške. Proces izrade ovog jela je prilično neobičan. Naime, pravi se od tørrfisk ili klippfisk (bele ribe), i to tako što je riba danima potopljena u lužine (alkali), čime jelo postaje otrovno. Lužina daje posebnu konzistentnost ribi, ali da bi bila bezbedna za jelo, potrebno je da riba odstoji u hladnoj vodi još nekoliko dana posle tretmana sa lužinom. U drevna vremena je taj process podrazumevao potapanje ribe u pepeo. Lutefisk se jede sa raznim prilozima, kao što je slanina, grašak, krompir, hleb, soft, švedski pire i sir. Istraživanja pokazuju da veoma mali procenat Norvežana priprema ovo jelo za vreme božićnih praznika.
Piće je podjednako važno za božićnu večeru. I ovde tradicija dominira, pa se ljudi uglavnom odlučuju za tzv. božično pivo, što je tamno pivo sa božićnim začinima. Tu je i Aquavit, skandinavsko piće destilovano od žitarica ili krompira, koje je obično začinjeno kimom, mirođijom, kardamonom, anisom i komoračom.
Zajednička karakteristika ova tri tradicionalna jela jeste da se pripremaju i jedu isključivo u decembru. Takođe je zanimljivo napomenuti i da u sve multikulturalnijoj Norveškoj, gde više nije tako jednostavno naći restoran koji služi samo norveška jela, tradicionalna jela i dalje suvereno vladaju trpezama za Božić. I što se Božič više približava, tih jela je više u restoranima, jer je to vreme kada se održavaju raznovrsne proslave.
Iako tradicija čuva ova stara jela, sve više i više Norvežana se, pod uticajem Zapadne Evrope i Amerike, ipak odlučuje za ćurku, patku i gusku u drugom delu Božića.
Izvor: Norveška Ambasada u Beogradu
