Norveška je zemlja prelepe prirode i domaćih namirnica. U dugim zimskim noćima Norvežani uživaju u polarnoj svetlosti, svežoj ribi, sušenom mesu, bogatim gustim supama, slatkim sirevima, sladoledu i vaflima
Tekst: Branka G. Gajić
Norveška je, bez ikakve sumnje, jedan od najlepših kutaka na celom svetu. Zemlja vikinga, šumskih vila i trolova, paganskih bogova Tora, Odina i Treja, ali i visokog životnog standarda, nalazi se na zapadu Skandinavskog poluostrva. Okružena je Švedskom, Finskom i Rusijom, a obale joj zapljuskuju čak tri mora, Norveško, Severno i Barencovo. Gradove krasi neobična lepota, a žitelji se s puno ljubavi posvećuju njihovom uređenju. To je uočljivo kako u prestonici Oslu, tako i u Trondhajmu, Stavangeru, Dramenu, Bergenu, Kristijansandu ili Lilehameru, gradu u kom su 1994. godine održane Zimske olimpijske igre. Norveška je peta evropska država po veličini, a po gustini naseljenosti je među poslednjima, pa je neko lepo primetio da ova zemlja ima više prirodnih lepota nego ljudi koji mogu da ih vide.
Zemlja fenomena i velikih imena
Fjordovi, krivudavi morski zalivi smaragdnozelene boje, duboko usečeni u kopno, najpoznatiji su simboli Norveške, koja ima i najveći broj biljnih i životinjskih vrsta na evropskom kontinentu. Uprkos polarnim zimama, klima je slična zapadnoevropskoj, zahvaljujući toploj Golfskoj struji koja kruži duž cele morske obale. Zbog mešanja toplih i hladnih okeanskih struja, Norveška je idealna za ribolov, pa je po izvozu morske hrane druga država na svetu, a među prvima po visini životnog standarda i poštovanja ljudskih prava. Kaže se i da je ovo zemlja fascinantne istorije i srećnih ljudi.
Norvežani su ponosni na allemannsrett (što znači „sva ljudska prava“), zakon koji omogućava da ljudi mogu da u bilo kom delu zemlje postave šator, zabace udicu i uživaju u lepotama planinskih vrhova, zastrašujuće strmih fjordova, nepreglednih šuma i hiljada jezera kristalno plave boje.
U Norveškoj se mogu doživeti tri prirodna fenomena – polarna noć, polarni dan i polarna svetlost (aurora borealis), karakteristična za područje arktičkog kruga. Polarni dan ili ponoćno sunce je fenomen tokom kog sunce 24 sata uopšte ne zalazi. Ova zemlja je svetskoj kulturi podarila i nasleđe svojih velikana: pisca Henrika Ibsena, slikara Edvarda Munka i kompozitora Edvarda Griga.
Svako voli svog ribara
Nove tehnologije i mogućnosti komunikacije učinile su da se ceo svet nekako smanji i da lakše upoznajemo običaje i kulture nekad udaljenih zemalja. Proaktivni u svakom smislu, Norvežani su iskoristili umreženu planetu i predstavili sve lepote svoje zemlje i bogatstva koje im je bog dao. Gastronomsko nasleđe je samo jedno od blagodeti kojom su uspeli da zaintrigiraju. Zbog mračnih i dugih zima, karakterističnih za daleki sever, jela su po mnogo čemu osobena. Kako zbog namirnica koje se koriste, tako i zbog načina spremanja. U tradicionalnoj norveškoj kuhinji velika pažnja se poklanja kvalitetu namirnica, kao i tehnikama konzervisanja hrane. Većina specijaliteta nastala je iz potrebe da se produži postojanost namirnica, a osnovne među njima su: žitarice, riba, meso i mlečni proizvodi. Uprkos ogromnim prostranstvima, samo mali deo zemlje je pogodan za poljoprivrednu obradu. Zato su se Norvežani, kao veoma praktični ljudi, posvetili manjim, ali zato jako modernim farmama za uzgoj životinja, proizvodnju sireva ili povrća i voća.
Riba je ponos i omiljena hrana ove nacije. Jede se sirova, soljena ili sušena, a omiljene vrste su – haringa, dimljeni losos, usoljeni i osušeni losos (gravlaks), pastrmka, sardela, bakalar, list… Čak i u velikim gradovima neguje se kult kupovine sveže ulovljene ribe i rakova u gradskim ribarnicama, kod svog ribara. Najveća i najpoznatija ribarnica u Norveškoj nalazi se u gradu Bergenu. Uz sušenje i dimljenje, ribe se često obrađuju uz dodatak šećera i sirćeta.
Norvežani su odani raži, ječmu, ovsu i pšenici, kao izvorima ugljenih hidrata, a omiljeni hlebovi su ravni hleb, francuski beli hleb i hleb od krompira.
Omiljeni sir ima ukus karamela
Osim onih iz mora, Norvežani vole i belančevine iz piletine, jagnjetine, govedine, svinjetine, jaja i divljači. Šunka, kobasice, slanina i sušena ovčetina omiljene su prerađevine od mesa. Od mlečnih proizvoda rado jedu kravlje, kozje i ovčije mleko, kiselo mleko, pavlaku, te kiseli, smeđi ili tamni sir…
Norveška je zemlja sa ogromnom potrošnjom mleka i mlečnih proizvoda. U proseku svaki stanovnik godišnje popije 150 litara mleka, od kog se proizvode i mlečni delikatesi vrhunskog kvaliteta. Poznat je gammelost, ljuti sir od kravljeg mleka, smeđožute boje i zrele arome. Ovaj specijalitet, poput većine norveških proizvoda, može dugo da se očuva a da ne promeni kvalitet i ako se ne drži na hladnom. Jarlsberg je čuveni polutvrdi, srednje masni sir s rupama, a poznati su i delikatesi od kozjeg mleka – brunost, smeđi slatki sir, kao i nigeitost, jak sir specifičnog, slatkog karamel ukusa.
U poređenju s drugim razvijenim zemljama, Norvežani meso ne konzumiraju u prevelikim količinama, ali su veliki poštovaoci specifičnih ukusa mesa soba, severnoameričkog losa, jelena i jarebice. Ovčetina i jagnjetina sa ovog podneblja imaju poseban ukus zbog kvalitetne ispaše, a norveški kulinarski magovi zaklinju se da je njihova jagnjetina najbolja na svetu.
Uprkos velikim hladnoćama i dugim periodima bez sunca, zahvaljujući staklenicima i plastenicima, u Norveškoj se gaji povrće i voće koje tu ne biste očekivali, a pre svega jagode, kupine, borovnice, jabuke, šljive, trešnje, kruške… Na otvorenom se uzgaja popularno zelje, kinesko zelje, šargarepa, luk, praziluk, karfiol, dok u staklenicima rastu na hladnoću osjetljiviji paradajz, krastavci i salate.
Sladokusce greje sladoled
Norvežani su navikli da na posao nose hranu pripremljenu kod kuće, pa nije nimalo čudno videti direktora kompanije koji iz torbe vade sendvič sa sirom, pančetom, jajima ili paštetom. U hladnim danima vole da se zagreju supama i krem čorbama, a najpopularnije su one od ribe, školjki i povrća s dodatkom pavlake i belog vina.
I kada su u pitanju slatki zalogaji, njihovi gastronomski ukusi oslanjaju se na tradiciju. Na listi omiljenih deserta su krofne i različiti vafli, a visoko treće mesto pripada sladoledima izvrsnog kvaliteta, pripremljenim od vrhunskog norveškog mleka. Gomme je najstariji norveški desert od mleka, jaja i smeđeg šećera, a omiljene su lefse, palačinke od krompira koje se posipaju cimetom. Iz modernije gastronomske ere primat drže dve torte – bløtkake, sa šumskim voćem, i snøfriske, od šargarepe. Norvežani obožavaju kafu, koja je nezaobilazan jutarnji napitak. Ona je uspela da gotovo istisne nacionalno piće na bazi surutke.
Kulinarstvo je u ovoj zemlji više nego popularno, a njeni kuvari su priznati i u visokim krugovima profesionalne gastronomske aristokratije. Gurmanski životni stil, ulaganje u prezentaciju, inovativni recepti, te tradicionalne i organski uzgajane namirnice deo su nove norveške kulinarske scene koja se svetu predstavlja na najlepši način.
10 gastronomskih grehova svakog Norvežanina
Fårikål – ovčiji paprikaš ili kuvana jagnjetina sa zeljem i biberom
Pinnekjøtt – sušena, dimljena rebarca
Sodd – čorbasto jelo, sa ćuftama od ovčetine, krompirom i šargarepom
Stekte pølser – pržene kobasice služene sa krompirom, graškom i umakom, po želji
Torsk – bakalar sa kuvanim krompirom i puterom
Rakfisk – usoljena fermentisana pastrmka koja je odstojala do godinu dana i koja se jede bez termičke obrade
Brunost – smeđi sir slatkog, oštrog ukusa s notom karamele
Freia Melkesjokolade – mlečna čokolada „Komadić Norveške“
Aquavit – rakija od krompira aromatizovana semenkama kima, anisa, komorača, mirođije i korijandera
Solo – osvežavajuće bezalkoholno piće s ukusom pomorandže