Ljubitelji piva svakodnevno uživaju u svom omiljenom piću, a dok ga s guštom ispijaju, samo malobrojni među njima znaju da su se sličnim napitkom krepili i Vavilonci, sedam hiljada godina pre naše ere.
Ovo potvrđuju arheolozi koji su poodavno dešifrovali sve što je klinastim pismom utisnuto u glini ili uklesano u kamenu. Tako su i pročitali da su Vavilonci u to vreme proizvodili pivo, a da se proizvodnja piva iz žitarica prenela u drevni Egipat, Persiju, Grčku i potom širom sveta. Egipćani su 2.000 godina pre Hrista znali da prave pivo od ječma. Najpoznatije pivare tog doba bile su u Peluziji na ušću Nila, gde su stizali tovari požnjevenog ječma.
Pivari u trci s vinarima
Ipak, samo pivo od ječma je pravo pivo. Spada u slabija alkoholna pića, sa tri do 13 odsto alkohola. Ječam je i danas osnovna sirovina za dobijanje pivarskog slada, a u pivarstvu se upotrebljavaju samo specijalne, takozvane pivarske sorte ječma. Inače, osnovne sirovine za proizvodnju piva su pivarski slad, pivarski kvasac, hmelj i voda. Hmelj daje pivu gorak i aromatičan ukus i bitno utiče na kvalitet i stabilizaciju piva. Od pivarskog ječma se najpre dobija slad, od koga se pravi sladovina, koja se zatim fermentiše u pivo. Proizvodnja piva je složen i dugotrajan proces koji se deli na tehnologiju slada i tehnologiju piva. Slad nastaje od semena ječma ili pšenice koje se namače u vodi nakon čega se stavlja na hladno i tamno mesto da bi se podstaklo klijanje semena. Nakon toga se klijanje prekida sušenjem slada na visokim temperaturama. Od temperature sušenja zavisi vrsta i boja slada: pale, crystal, coffe, chocolate, black…
U ovom procesu razvijaju se enzimi koji u kasnijem postupku, ukomljavanju, pretvaraju skrob u šećer. Sladovi se dele na osnovni i specijalni slad koji sadrži manju količinu enzima i koristi se da bi pivu dao poseban ukus i boju.
Naravno, ovaj opis je krajnje pojednostavljen i dalja tehnologija se toliko razvila da danas postoji bezbroj varijeteta pivskih napitaka. U najnovije vreme su jako moderne mini, kućne pivare, zahvaljujući kojima i sami možete da kreirate svoj pivski izraz i ukus. Baš poput vinara, sofisticiranije braće po gutljaju dobrog pića.
Nek je i bizarno, samo da je drugačije
U potrazi za novim kupcima, pivare se takmiče u izmišljanju novih ukusa. Neki su zanimljivi i polako stiču popularnost, poput piva s ukusom limete, majčine dušice, limuna, korijandera, dinje, pa čak i čokolade. Drugi pak mogu slobodno da se svrstaju u kategoriju bizarnosti. Malo je onih koji će uživati u pivu s dominantnim ukusom paradajza ili ostriga, a baš takva su napravili Japanci.
Da li ste znali?
- U Bavarskoj se pivo pije i uz doručak.
- Četvrtinu svetske proizvodnje piva popiju Kinezi. Slede ih Amerikanci i Brazilci, dok su Japanci pali na sedmo mesto.
- U Holandiji je proizvedeno najjače pivo na svetu. Ima 60 odsto alkohola, pa je umesto 12 konzervi „badvajzera“ za žestoko pijanstvo dovoljna samo jedna boca piva zanimljivog imena „pokreni budućnost“ (Start the Future).
- Belgija je mala zemlja, ali ima najšarolikiju i najbogatiju paletu od preko hiljadu fantastičnih vrsta piva.
- Ljubav između Iraca i piva ovekovečena je u čuvenim irskim pabovima (Irish Pub) kojih ima u celom svetu, a njihovo čuveno „ginis“ (Guinness) pivo je ikona pravog pivopije.
- Zbog svetske ekonomske krize smanjena je potrošnja piva u celom svetu, pa je, baš kao i kod nas, u porastu prodaja jeftinih vrsta.
Tekst: Branka Gajić
