Prohibicija, zakonsko sprečavanje proizvodnje, prodaje i transporta alkoholnih pića u Sjedinjenim Državama je trajala od 1920. do 1933. godine.
Ova zabrana je navela milione Amerikanaca da ilegalno piju što je dovelo do rasta ilegalne proizvodnje i prodaje alkoholnih pića i nastanka tajnih lokacija za služenje alkohola, poznatijih kao “speakeasies”, koje su uglavnom bile deo organizovanog kriminala. Prohibicija je zapamćena kao era gangsterizma, i obeležena je borbama između kriminalnih bandi.
Početak
Tog 16. januara 1920. godine, gomile žednih Amerikanaca su izašle na ulice kako bi kupile poslednje legalne količine pića. Od tog dana Sjedinjene Države su zvanično postale “suva” zemlja, kada je stupio na snagu 18. amandman koji je zabranio “proizvodnju, prodaju ili prevoz opojnih alkoholnih pića”. Uprkos tome, alkohol je nastavio da teče kao voda u velikim gradovima, a gangsteri, prodavci na crno i obični građani podjednako su ignorisali zakon sve do ukidanja zabrane, krajem 1933. godine.
Nije bilo ilegalno piti alkohol tokom zabrane
18. amandman zabranio je samo “proizvodnju, prodaju i prevoz opojnih alkoholnih pića” – a ne njihovu potrošnju. Po zakonu, bilo koje vino, pivo ili alkoholna pića koje su Amerikanci u januaru 1920. imali u zalihama, mogli su da koriste u privatnosti svojih domova.
Prodavnice lekova nastavile su prodaju alkohola kao “lekove”
Zakon je sadržao nekoliko zanimljivih izuzetaka od zabrane distribucije alkohola. Vino za pričest je bilo i dalje dozvoljeno za korišćenje u verske svrhe i bilo je veoma sumnjivo što je broj rabina i sveštenika vrtoglavo porastao. Prodavnice lekova su imale dozvolu da prodaju “medicinski viski” kojim se tretiralo sve od zubobolje do gripa. “Pacijentima” je bilo dozvoljeno, da uz lekarskih recept, kupe pola litre medicinskog alkohola na svakih deset dana. Ova farmaceutska pića često su dolazila sa naizgled smešnim lekarskim preporukama kao što su “Za stimulaciju uzimajte količinu od tri unce na svakih sat vremena sve dok ne osetite da ste stimulisani”. Mnogi likeri koji se i danas koriste su upravo napravljeni kao “lekovi” za razne bolesti.
Hiljade ljudi je umrlo od alkohola
Usled zabrane je procvetala proizvodnja “džina u kadi”. Ova tečnost je imala grozan ukus, a oni koji su bili dovoljno očajni da ga piju su rizikovali da ostanu slepi ili teško otrovani. Najsmrtonosnije mešavine su u sebi imale industrijski alkohol koji je originalno napravljen za upotrebu u gorivima i medicinskim materijalima. U kombinaciji sa drugim proizvodima slabog kvaliteta koji su se našli na “crnom tržištu”, pretpostavlja se da je više od 10.000 ljudi umrlo od posledica konzumiranja ovih “bućkuriša”.
Psssst!
“Speakeasies” su bili barovi koji su potajno služili alkoholna pića. U ovim barovima se često služila hrana i organizovane su žive svirke i predstave. Termin je nastao tako što su vlasnici barova svojim gostima sugerisali da govore tiho – “speak easy” kada naručuju alkohol. Zbog zabrane, vlasnici speakeasies su morali da se domišljaju kako bi napravili koktele. Kombinacije sastojaka su najčešće korišćene kako bi se maskirao neprijatan ukus ilegalnog alkohola ili kako bi se iskoristilo što manje alkohola za jednu čašu. Inovativnost barmena iz tog vremena je kreirala neke od koktela koji se piju i danas. Doduše, veoma legalno i sa mnogo kvalitetnijim sastojcima.
