Medenjaci sa đumbirom su se pravili još u drevnom Rimu. Veruje se da se začinjeni keks prvi put pojavio u Evropi krajem 11. veka, kada su krstaši doneli običaj pravljenja hleba sa začinima sa Bliskog istoka.
Đumbir nije postao popularan samo zbog ukusa, već i zbog svojstva koje je pomagalo da se hleb što duže očuva. Istoričari kažu da se pre pojave frižidera, aromatični hleb dodavao u jela kako bi maskirao miris trulog mesa.
Prema francuskoj legendi, medenjake sa đumbirom je 992. godine u Evropu doneo jermenski monah, Grigorije Nikopolj (Gregori Makar). On je po dolasku u Evropu, živeo sedam godina u Francuskoj, gde je podučavao sveštenike i lokalno stanovništvo, kako da naprave medenjake. U 13 veku, nemački imigranti su doneli medenjake sa đumbirom u Švedsku, a časne sestre su ga pravile kao lek koji pomaže varenju.
Keks sa začinima, kakav poznajemo danas, potiče od srednjovekovnih evropskih kulinarskih tradicija. Tradicionalni zaslađivač u keksu je med, a neki od začina koji se koriste su đumbir, cimet, karanfilić, muskatni oraščić i kardamon. Evropski recept iz srednjeg veka za keks su bili prezle, mleveni bademi, ružina vodica, šećer i đumbir. Ova smesa se pritiskala u drvene kalupe i zatim pekla. Prema legendi, kraljica Elizabeta je inspirisala dekoraciju keksa, kada je poželela da ukrašeni keks u obliku čovečuljaka daruje gostima na svom dvoru. Kroz istoriju keks je postao popularan kao poklon ljubavi i prijateljstva.
U mnogim evropskim zemljama medenjake su smeli da prave samo kompetentni pekari, a u 17. veku, osim za Božić i Uskrs, nije bilo dozvoljeno da medenjake peče niko osim profesionalnog pekara.
U Evropi keks se prodavao u specijalnim prodavnicama i na pijacama u obliku zvezde, srca, vojnika, bebe, trube, i životinja. Ukrašeni keks se davao kao poklon i kao znak ljubavi povodom venčanja, rođendana i kao zaštita od zlih duhova.
Tradicija izrade ukrašene kuće od medenjaka započeta je u Nemačkoj početkom 1800. godine. Prema nekim istraživačima, prve kuće su nastale inspirisane poznatom bajkom braće Grim, “Ivica i Marica “. Pošto je bajka objavljena, nemački pekari su počeli da prave slatke kuće od medenjaka – “Lebkuchen” ili “Pfefferkuchen”. Ova tradicija je postala popularna tokom Božića, a proširila se i na druge zemlje Evrope, a u Ameriku je stigla sa nemačkim imigrantima.
Recept za medenjake sa začinima
Testo:
- 100gr šećera u prahu
- 50gr meda
- 300gr brašna
- 50gr putera
- 1 jaje
- pola sode
- mala kašika cimeta
- mala kašika karanfilića u prahu
- mala kašičica mlevenog đumbira, malo soli i bibera.
Dekoracija: Glazura od šećera + jestive boje, perlice, šarene mrvice, čokoladne mrvice, kokos…
Dr. Oetker je izbacio novi asortiman proizvoda za dekoraciju: jestive boje, cvetići, zvezdice, srculenca, svetlucave perlice, šarene mrvice. U pripremi medenjaka, imaćete neograničene mogućnosti dekoracije.
Priprema:
- Brašno, soda, šećer, cimet, so, biber i karanfilić se pomešaju.
- Odvojeno se pomešaju jaje, med i puter.
- Spoje se obe količine i dobro se izmešaju.
- Razvije se kora debljine oko 5 mm na radnoj površini koju ste prekrili brašnom.
- Izrežu se oblici sa modlama za kolače, i stavljaju se u pleh.
- Pleh prethodno namazati puterom i posuti brašno po njemu.
- Peći na 180°C dok kolačići ne dobiju lepu boju.
- Kolačiće ostaviti da se ohlade u plehu, pre ukrašavanja.