Zlatibor je mesto na kojem možete uživati u prirodi, kulturi i divnoj hrani.
Zlatibor je jedan od dragulja Zapadne Srbije, a ova planina već više od stotinu godina predstavlja mesto za odmor gostiju ne samo iz Srbije već iz čitavog sveta.
Zlatiborski bor
Postoji nekoliko legendi kako je Zlatibor dobio svoje ime, prema jednoj ime je dobio po belim borovima sa žutom četinom boje starog zlata, koji su nekada prekrivali talasaste padine Zlatibora. Naučno ime bora je Pinus silvestris Variegata Zlatiborica. Druga legenda kaže da je Zlatibor nazvan po bogatstvu borove šume, koja je doseljenicima iz Crne Gore i Hercegovine bila glavni izvor prihoda. Koristili su ovo drvo za građu, ali su od njega pravili katran i luč, koje su prodavali u Šumadiji i Dalmaciji, i za njih je bor bio zlata vredan. U priči su ga uvek hvalili: “Zlatan je to bor!”. Treće predanje kaže da je ime dobio po suvatima (pašnjacima) koji s jeseni dobijaju žutu boju, boju zlata.
Na području celog Zlatibora zastupljene su šume belog i crnog bora, a mnoge od zlatiborskih biljaka su lekovite (lincura, kičica, majčina dušica, hajdučka trava, kantarion). Zato ćete na pijaci u centru Zlatibora, pored odličnog sira, kajmaka i suvomesnatih proizvoda, pronaći mnoge mešavine lekovitog bilja, livadskog meda i meda od bora (sirupa koji se pravi od izdanaka – nije pravi med, ali se tako zove).
Zlatibor – priroda i društvo
Zlatibor je od davnina privlačio ljude kao dobro mesto za odmor i oporavak u prirodi. Pored prirodnih lepota, Zlatibor ima i kulturan i gastronomski sadržaj koji ostaje u sećanju dugo pošto ste sa Zlatibora otišli.
Stopića pećina
Udaljena je 19km od turističkog centra Zlatibora udaljena je svega 19 km. U pitanju je rečna pećina, kroz koju protiče Trnavski potok, a čine je pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Krečnjački sloj u pećini datira iz perioda triasa i debeo je preko 100 m. Zaštitni znak pećine predstavljaju Bigrene kade, udubljenja oivičena kamenim zidovima, vijugavim, rumenkastim naborima u kojima se nakuplja voda i kaskadno se preliva stvarajući slapove. Pećina je jako dobro uređena i osvetljena što samo povećava uživanje. Pećinu možete da posetite od 9.30 do 18 časova. Cena ulaznice je 250 dinara.
Gostiljski vodopad
Ovaj vodopad je jedna od najatraktivnijih hidroloških vrednosti Zlatibora. Nalazi se u selu Gostilje na 25 km od centra Zlatibora. Voda se obrušava sa 20 m visoke krečnjačke litice, formirajući tako jedinstven vodopad. Nizvodno od vodopada potok gradi veći broj manjih vodopada i slapova sve do ušća u reku Katušnicu. U zimskom periodu poseta je od 9 do 16.30 časova. Cena ulaznice 150 dinara.
Muzej “Staro selo”
U selu Sirogojno na 26 km od turističkog centra Zlatibor, se nalazi jedini muzej na otvorenom u Srbiji. Na lokaciju od pet hektara, prevučene su iz svih delova Zlatibora stare brvnare, kako bi se ovde prezentovale i čuvale. Stalnu muzejsku postavku sačinjavaju zlatiborske brvnare koje su svedočanstvo kulture stanovanja u zlatiborskom kraju u 19. i početkom 20. veka. Drugi deo muzejske postavke čine objekti originalnog izgleda, ali prilagođeni turističkim potrebama: dvorana i letnja pozornica za izložbe, seminare, književne susrete, pozorišne predstave i koncerte; izložbeni i prodajni prostor proizvoda starih zanata i kopija muzejskih eksponata koje izrađuju seoske zanatlije; krčma Muzeja koja posetocima nudi zlatiborska jela pripremljena na starinski način, uz konake za smeštaj i boravak gostiju.Program Muzeja je i očuvanje starih zanata, pa se u tri opremljene radionice tokom leta organizuje obuka u kačarskim, kovačkim i grnčarskim veštinama. Ovaj jedinstveni Muzej na otvorenom možete posetiti u zimskom periodu od 9 do 16 časova, a u letnjem periodu od 9 do 19 časova. Cene ulaznica: Odrasli – 150 dinara, porodična ulaznica – 400 dinara, deca do 7 godina ne plaćaju ulaz.
Džemperi iz Sirogojna
U zlatiborskom kraju žene su oduvek same obrađivele vunu, a svoje rukotvorine su prvi put javno pokazale na izložbi 1962. godine. Najhrabrije su odlučile da se organizuju i pletu za tržište i nakon tri decenije skoro 2.000 pletilja radilo je za svetsko modno tržište. U to zlatno vreme, oko 35.000 unikatnih odevnih predmeta, ispletenih mekom islandskom vunom. Od tradicionalnih zanimanja stvorena je modna odeća o kojoj su pisali svetski modni časopisi. U čast ovoj istoriji ali i zanatu osnovan je Muzej pletilja u kojem se čuvaju svedočanstva, tekstovi iz modnih časopisa i revija, kao i brojne nagrade koje potvrđuju koliki je bio značaj zlatiborskih pletilja i svedoče o njihovoj slavi širom sveta. Muzej pletilja u Sirogojnu možete posetiti u zimskom periodu od 9 do 17 časova.
Nisu svi džemperi sa Zlatibora, Sirogojno džemperi. Original Sirogojno džemperi se prave od islandske vune, i na svakom džemperu se nalazi original etiketa sa ispisanim imenom pletilje koja je plela džemper. Ovi džemperi visokog kvaliteta i visoke cene mogu da traju jako dugo uz odgovarajuće održavanje. Ostali džemperi koji se prodaju su takođe lepo urađeni i i svakako su preporuka, ali postoji razlika.
Zlatiborska hrana
Ono po čemu je Zlatibor možda i najpoznatiji jeste hrana, a onda i rakija. Mlečni proizvodi – sir i kajmak, suvomesnati proizvodi, čuvena komplet lepinja, razne pite i proje, teletina i jagnjetina ispod sača, pastrmka…. pa čak i “invazija” palačinkarnica u centru Zlatibora, sve su ovo specijaliteti o kojima se priča potanko i u detalje.
- Zlatiborska lepinja se pravi sa kajmakom, jajima i pretopom
- Pršuta iz okoline Zlatibora, mesta Mačkat je nadaleko poznata
- Šljivovica je najpopularnija rakija Zlatibora
Etno selo – Boškova voda
U selu Ljubiš, koje je udaljeno 20km od centra Zlatibora nalazi se etno selo Boškova voda. U blizini se nalaze i Sirogojno, Stopića pećina i Gostiljski vodopad, pa je restoran Boškova voda savršeno mesto da se odmorite i okrepite. Selo Ljubiš je karakteristično po bogatstvu i raznovrsne flore, pogotovu lekovitog bilja, pečuraka i šumskog voća. Kroz njega protiče reka Ljubišnica na kojoj su izgrađeni ribnjaci kalifornijske pastrmke. U Ljubišu je rođen i pesnik Ljubivoje Ršumović.
Ovaj porodični restoran odiše toplotom i mirisima domaćih jela – od predjela do deserta sve je preukusno. Domaće pite sa sirom i zeljem, seljačka proja i hleb sa brašnom spelte koje melju na sopstvenoj vodenici, kajmak i sir, teletina ispod sača koja je fantastična, a tu su i jagnjetina ispod sača, pastrmka, kuvani kupus u zemljanom loncu i druga tradicionalna jela domaće kuhinje.
Zlatibor donosi odmor očima i duši, a veliki posao zubima i stomaku!
