Proleće je vreme kada pričamo o salatama! Kada se tezge na pijacama zazelene, a u našim jelovnicima salata postane redovan gost.
Iako danas najčešće salatu jedemo kao poseban obrok, svežu i ohlađenu, do kraja 18.veka zelena salata se uglavnom jela topla.
Postoje dve osnovne vrste zelenih salata.
- U prvu grupu salata koje sadrže malo gorčine spadaju: puterica, ajsberg salata, glavičasta zelena salata
- Drugu grupu čine salate koje imaju više gorčine, ali i više vitamina i minerala, kao što su endivija i radič.
- Poslednjih godina su mnoge biljke, koje su dugo važile za korov, stekle popularnost i to baš kao sastojci salata: maslačak, koprc (ili oman), potočarka, bela rada, sedmolist (ili kozja noga), kopriva, švajcarska blitva, sremuš…
Salata je najbolja kada je najsvežija!
- salata može da se sačuva par dana ukoliko se drži na tamnom i hladnom mestu u frižideru, umotanu u plastičnu kesu, kutiju ili vlažnu krpu
- oštećeni listovi se veoma brzo kvare
- zelena salata se drži odvojeno od voća, jer ono ispušta etilen, koji pospešuje truljenje
- listovi se detaljno i nežno razdvajaju i peru, da se ne bi oštetili
- zelena salata se pere kratko, jer u suprotnom gubi hranjive sastojke
- salata se posle pranja suši kako ne bi omekšala, a i zato što preliv bolje prijanja na suve listove
- salata se seče posle pranja i sušenja
- gorak ukus salate može da se ublaži tako što se salata stavi u mlaku vodu na par minuta pre pripreme
- kako bi osvežili malo uvenulu zelenu salatu, držite je kratko vreme u zašećerenoj vodi
