Prema grčkoj mitologiji, kupine imaju ratno poreklo: stari Grci su verovali da su kupine nikle iz krvi prolivene tokom borbe između bogova i titana.
Kupine se gaje tek nekih 100 godina, iako se u medicinske svrhe i list i plod koriste preko 2.000 godina. Veruje se da potiču iz Evroazije i Severne Amerike, međutim danas one veoma dobro uspevaju u svim zonama s umerenom klimom. Kupina je penjačica koja može da poraste do visine od 3 metra. Pošto kupina cveta postepeno, onda se na jednoj biljci mogu istovremeno naći i zreli, i crveni i zeleni plodovi. Kao i maline, i kupine su bobičasto voće, odnosno jedan plod čini grozd bobica. Razlika između ova dva voća se uočava tokom branja: dok se malina sama skine sa peteljke tokom berbe, kupina se bere sa sve peteljkom koja se otkine od grane. Njena boja, pored toga što je čini posebno lepom, ima snažno antibakterijsko i antiinflamatorno dejstvo. Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C i karotena, kupine su takođe i voće koje jača imuni sistem. Da bi sazrele, kupinama je potrebno prilično vremena, oko 10 do 12 nedelja.
Dobro je znati
- Kupine ne zriju nakon branja i veoma kratko traju, zbog čega ih treba kupovati sveže i brzo ih iskoristiti
- Čak i u frižideru opstaju samo dan-dva
- Ne držati voće nagomilano, jer će se pojaviti plesan, posebno ako su bobice zgnječene
- Kupine perite pažjivo, kako se ne bi oštetile
- Peteljku skinite tek nakon pranja, kako bobice ne bi upile previše vode i izgubile na ukusu
- Kupinama dodajte malo šećera, da bi se duže održale i zadržale svoj sjaj i boju.
Kupine se koriste u pripremi mnogih letnjih jela – od slatkih deserta do toplih i hladnih slanih jela. Ukoliko želite da produžite vreme uživanja u ovom voću, možete ih očuvati tako što ćete spremiti žele, džem, kupinovo vino ili liker. Kupinovo sirće je odličan dodatak jelima.
