U ovo doba godine paradajz je potpuno zreo i izbor je veoma bogat. Paradajz se u kuhinji može koristiti za praktično sve: ukusan je i sirov i kuvan, sa i bez začina, u komadu, iseckan na kriške, punjen i dinstan, kao sok, supa ili sos.
Neobično je da je upravo paradajz dugo vremena bio potpuno ignorisan kao prehrambena namirnica. Paradajz vodi poreklo iz Centralne i Južne Amerike, gde se i danas odgaja najveći broj sorti. Španski moreplovci, možda čak i Kristofor Kolumbo, su oko 1500. godine poneli biljku paradajza sa sobom u Evropu, gde je gajen kao ukrasna biljka sve do 18. veka, kada je najzad ušao u kuhinje.
Paradajz je do tada smatran otrovnim, a to i nije bilo potpuno pogrešno mišljenje.
- Nezreo plod sadrži solanin, supstancu koja i sirovi krompir čini otrovnim
- Kod zrelog ploda je otrovan samo deo sa kojeg je skinuta peteljka, ali je bezopasan u malim količinama.
- Paradajz ne treba držati u frižideru jer on tamo gubi na čvrstoći i ukusu
- Najbolje je držati paradajz na sobnoj temeperaturi, gde može da se očuva i dve do tri nedelje, a nastaviće i da sazreva
- Paradajz ne držite blizu drugog voća i povrća, jer etilen u gasnom stanju ubrzava njegovo zrenje i izaziva njegovo kvarenje
- Ako je plod već premekan, možete ga spustiti u hladnu vodu na pola sata – on će ponovo očvrsnuti i moći ćete lakše da ga isečete.
Širom sveta postoji oko 4.000 različitih registrovanih sorti paradajza. Zajedničko im je to što ih je lako gajiti, prilično su otporne i lepo napreduju ukoliko su izložene suncu. Većina sorti ima crveni plod, ali postoje i plodovi crne, smeđe, ljubičaste, zelene (što ne znači da su nezreli), žute, narandžaste i ružičaste boje. Postoje i sorte koje imaju različite šare po koži.
S proizvodnjom od preko 30 miliona tona godišnje, Kina je najveći proizvođač paradajza na svetu. SAD i Turska su na drugom i trećem mestu. Svet godišnje pojede oko 100 miliona tona paradajza, zbog čega je paradajz jedna od 10 najvažnijih prehrambenih biljki.
Neophodan sastojak svake kuhinje
Paradajz se u Evropi najpre proširio po Mediteranu, te je i logično što najveće obilje recepata za jela sa paradajzom dolazi iz ove oblasti, jer tu paradajz ima nezamenljivu ulogu. Paradajz je popularna namirnica i u vegetarijanskoj kuhinji.
- Čeri je veoma popularan za pravljenje zalogajčića i salata
- Duguljasti paradajz srednje veličine je odlična osnova za sosove
- Krupno volovsko srce je sjajan izbor za đuveče i za punjenje
Paradajz u konzervi je veoma popularan jer se plodovi koji završe u konzervi beru toliko zreli da ne bi mogli da se prodaju u svežem stanju. Oni samim tim imaju onaj pun ukus koji daju različitim sosovima, supama, paprikašima, kao što je na primer ratatuj, često u kombinaciji sa svežim paradajzom. Uzgred, u konzerve se najčešće stavlja duguljasti paradajz, uglavnom italijanske sorte Roma i San Marzano.
