Ovo klasično korenasto povrće je pogodno za pripremu pirea i gulaša kao i pripremu finih krem supa ili zimskih svežih salata.
Star Rimljani su veoma cenili koren peršuna. Verovalo se da ovo aromatično povrće gladijatorima daje snagu i hrabrost. U ovom dugom korenu zaista ima mnogo dobrog, on sadrži vitamine B, kalcijum, natrijum, gvožđe i vitamin C, a 200 grama peršuna zadovoljava preko 80% dnevne potrebe za vitaminima. Pored toga, esencijalna ulja koja mu daju intenzivan ukus ga čine lakim za varenje. Koren peršuna se može čuvati u frižideru dve do tri nedelje, međutim na toplom se brzo kvari. Koren peršuna se pre pripreme može tanko oljuštiti, kao šargarepa, i onda sitno iseckati.
Paškanat se na prvi pogled može pomešati sa korenom peršuna. Međutim, gornji deo paškanata je deblji, pored toga, on može da naraste do 40 cm dužine i do kilograma težine, za razliku od korena peršuna koji dostiže dužinu do 20 cm. Ovaj beličasti koren ističe se finim, orašastim ukusom. Manji komadi su posebno mekani, a ako stoje izloženi mrazu tokom zime, ukus im postaje blaži i slađi. Ovo zimsko povrće sadrži mnoge hranljive materije, vitamine B, C i E, gvožđe, magnezijum i vlakna. Nije slučajno da je paškanat smatran za veoma važnu osnovnu namirnicu u centralnoj Evropi 18. veka.
