Tatjana Miletić je poznatija kao Taca koja vodi ukusnu kulinarsku priču na društvenim mrežama pod imenom My Tasty Pot.
Tatjana je posle duge korporativne karijere svoju ljubav prema kuvanju i hrani pretočila u posao i uživanje u vidu brenda My Tasty Pot, uz podršku svoje porodice.
HPP: Kada si počela da kuvaš?
Uvek sam volela da „prčkam“ po kuhinji. Ta ljubav prema kuvanju i eksperimentisanju u kuhinji traje još od vremena osnovne škole. Tada sam još primetila da imam istančena čula mirisa i ukusa što mi je pomoglo da kuhinju, namirnice i sam proces pripreme hrane posmatram iz jednog drugačijeg ugla. U srednjoj se već znalo da na svakoj žurci ja spremam hranu, a njih je u to vreme zaista bilo poprilično.
HPP: Kada si počela da pišeš blog, i kako je do toga došlo?
Posle više od 10 godina provedenih u multinacionalnim kompanijama, dobila sam mogućnost da izađem iz sveta korporativnog biznisa i izaberem put kojim dalje želim da idem. Srce me je odvelo u pravcu moje tada već velike pasije – kuvanja. Uz pomoć supruga i njegove vizije da moje kulinarsko umeće može postati moje životno opredeljenje, rešila sam da se upustim u jedno potpuno novo iskustvo za mene. Napravila sam blog, uključila sam se na društvene mreže i počela da delim originalne recepte koje sama kreiram, aranžiram i fotografišem. I evo, 3 godine posle iza sebe imam nekoliko stotina objavljenih recepata i video klipova, hiljade pratilaca koji su za mene najveća potvrda da sve radim ispravno a MyTastyPot se profilisao kao food blog gde se mogu naći autentični recepti koje može napraviti svako brzo i lako u svojoj kuhinji.
HPP: Kako izgleda proces pripreme jednog recepta/objave – od ideje do krajnjeg proizvoda?
Inspiraciju nalazim u „stvarnom“ svetu koji me okružuje, a najčešće krećem od onoga „šta ću danas da spremam“ i namirnica koje imam u kući. Suštinski, možemo reći da se moja inspiracija vezuje za trenutak i upravo su neki od mojih najboljih recepata nastali kao posledica čistog eksperimetna sa različitim ukusima. Kada se sama sa sobom složim da je to nešto što sam napravila zadovoljilo sve moje kulinarsko-estetske kriterijume, tu svoju „kreaciju“ prvo podelim sa svojim ukućanima i bliskim prijateljima, a tek onda odlučujem šta ću i kada pripremati za objave. Najveći izazov u procesu kreiranja recepta su mi same mere i količine jer ja volim da radim „ad hoc“ tj. da isprobavam dok mi ne klikne lampica „to je to“ a posle zna da bude komplikovano da se vratim unazad. Sam finalni „proizvod“ kada su „foto recepti“ u pitanju kreiram sama – aranžiram ono šta napravim, a potom i sve fotografišem dok za video imam svoj mali tim koji mi pomaže u realizaciji – i u tome svemu baš uživam. Ono na šta sam ponosna u celom ovom procesu jeste da je sve vrlo autentično i da nema „fejk“ momenata da bi nešto na slici izgledalo „wow“ – prosto izvačim maksimum iz hrane koja je tek pripremljena i trudim se da to dočaram pratiocima… a hranu posle slikanja ili snimanja u slast smažem sa porodicom i prijateljima.
HPP: Koje su tvoje omiljene uspomena kada je hrana u pitanju?
Prve uspomene datiraju još iz najranijeg detinjstva dok sam gledala baku kako razvija po velikom stolu ogromne, tanke kore za pitu. Bila sam mnogo mala da bih naučila tada kako se to radi, ali sam dobijala krajeve i od njih pravila svoju pitu, koju nažalost do dana današnjeg nisam naučila sama da razvijam. A prvo što sam napravila bili su uštipci, koje takođe pamtim još od ranog detinjstva, pa zatim palačinke, mekike, krofne. Kad malo bolje razmislim sve je nekako bilo u znaku testa.
HPP: Šta je najlepši, a šta najteži deo vođenja kulinarskog bloga, pripreme recepata?
Najlepši deo je svakako proces nastajanja recepta, to uzbuđenje i iščekivanje šta će se dobiti kao krajnji rezultat kao i šta će publika na kraju dana reći. Najteži deo mi je kao što sam već prethodno rekla formiranje samog recepta, mera, količine i slično. Stalno imam frku da li sam dobro sve odmerila, da li će se pojaviti neko ko će reći „mala ovo ti nije dobro“ i sl. Na svu sreću, do danas nije bilo zamerki, ali šta da radim kad sam štreberka.
HPP: Tri najveća “naravoučenija” vođenja bloga?
- Da zadovoljstvo može biti i posao
- Da se može spojiti lepo i korisno
- Da nije sve u „lovi“ već da ima nečeg i u hrani
HPP: Čije blogove najčešće posećuješ (domaće, strane)?
Najviše vremena provodim na Instagramu. Tako zapravo više pratim rad blogera nego što čitam same blogove. Zahvaljući ovom sada već “poslu” upoznala sam mnogo divnih, kreativnih ljudi i nekako svi gledamo da podržimo jedni druge kako god možemo. Što se food blogova tiče tu su: Prokuvaj, Totoriton, Kototamo, Jekajekago, Kruškeisir zatim moja draga Kaća i njeni Veseli zalogaji, a što se tiče stranih tu su Tasty, Beautifulcuisines, Hautecuisines i klasici Gordon Remsay, Jamie Oliver kao i mnogi drugi.
Recept za hleb od ljubičastog batata
KULINARSKI SPOMENAR
- Koje jelo si prvo spremila? – Mislim da su to bili uštipci
- Šta nikada ne bi skuvala/jela? – Kelj i boraniju, prosto mi ti mirisi i ukusi jos od malih dana ne leže
- Omiljeno jelo? – Kada god me neko pita šta je to što mogu uvek da jedem i čega mi nije nikad dosta, odgovor je uvek isti – čokolada. Uvek se svi iznenade da mi je to omiljena hrana.
- Najinteresantnija kuhinja? – sve su mi interesantne, sve ih volim i od svake sam “ukrala” po neku tehniku, začin, ideju…
- Omiljeni začin? – Trenutno timut biber.
- Šta uvek imaš u frižideru/kuhinji? – Zavisi od sezone. Gledam da uvek u kuhinji imam par namirnica od kojih zasigurno mogu napraviti bar jedno jelo.
- Jelo koje ćeš pamtiti?
Kažu psiholozi da neke stvari koje smo probali u detinjstvu ostaju urezane i da se taj miris i ukus nikad ne mogu ponoviti baš iz razloga što potiču iz najbezbrižnijeg perioda našeg života. U mom slučaju to su pite i bureci koje sam jela kod moje bake, i do danas, posle četiri decenije nije se pojavilo ništa što bi ih moglo zameniti na tronu. - Da li imaš neku lošu naviku u kuhinji? – Da mora u svakom trenutku da bude čista i besprekorna
- Omiljena izreka vezana za hranu? Ima ih više: Reci mi šta jedeš i reći ću ti ko si. Čovek treba da jede da bi živeo, a ne da živi da bi jeo. Put do muškarčevog srca dolazi preko stomaka.
- Da možeš, koje jelo bi nazvala po sebi?
Uh ovo je baš teško pitanje…
