Različite kuture imaju različite navike, što znači naravno i da jedu na različite načine. Postoje razlike u postavljanju stola i serviranju hrane i samog ponašanja za stolom.
Jedna od najvećih razlika kada je u pitanju bonton za stolom je u načinu na koji se hrana uzima i stavlja u usta. U Evropi, Americi i Australiji je upotreba viljuške, kašike i noža, nastala u Italiji u 17. veku, postala pravilo. U istočnoj Aziji se koriste štapići. Obzirom da se štapići mogu koristiti za uzimanje hrane i njeno unošenje u usta, ali ne i za sečenje, jelo se na sto iznosi u komadima veličine zalogaja. U nekim zemljama se umesto štapića koristi kašika. Međutim, većina ljudi na svetu jede bez upotrebe bilo kakvog pribora, uzimajući hranu rukama ili pomoću komada hleba.
Postoje velike razlike i u postavljanju stola. U Evropi i Americi svako ko jede ima svoj tanjir. U velikom delu Severne Afrike i Bliskog Istoka, na sredinu stola se postavlja veliki tanjir iz kojeg se svi služe. Na Dalekom Istoku koristi se veliki broj malih posuda koje su nisko postavljene, tako da gost mora da se sagne da bi uzeo hranu. Na zapadu, opet, gosti se za stolom trude da sede u što uspravnijem položaju.
Postoje i razlike u redosledu posluživanja jela. Na zapadu je uobičajen redosled jela takav da svako sledeće jelo koje se iznosi na sto ima jači ukus od prethodnog, što se ne sreće u ostalim delovima sveta. Tako se na primer u Aziji različita jela istovremeno serviraju i sam gost odlučuje kojim će ih redosledom jesti. Uglavnom je običaj da se sačeka da svi završe s jelom pre nego što se počne sa sklanjanjem tanjira. U SAD je međutim uobičajeno da se tanjir skloni čim je prazan – čak i ako drugi gosti još uvek jedu.
Običaji
- kada u Turskoj pijete kafu ili čaj, stavite kašičicu na šoljicu ili čašu ukoliko ne želite više. Vašu čašu ili šolju će u suprotnom stalno dopunjavati.
- Na Bliskom Istoku čašom ili šoljicom mahnite dva-tri puta kako bi pokazali da ne želite više.
- Kada jedete u Kini, ostavite malo hrane na tanjiru. Ako pojedete sve, kuvaru će biti neprijatno, jer je to znak da je spremljeno premalo hrane.
- Kada ste u Meksiku, jedite takose rukama. Ako budete koristili pribor, smatraće vas snobom.
- Kada ste u Francuskoj, baget koji se služi uz skoro svako jelo lomite rukom, nemojte ga seći.
- Nikako u Italiji nemojte jesti pastu viljuškom i kašikom ili seći dugačku pastu nožem. Pasta se mota na viljušku na ivici tanjira i onda se stavi u usta.
- U Japanu nemojte ukrstiti štapiće ili ih zabosti u pirinač. Ovaj običaj je rezervisan za pogrebnu ceremoniju.
- U Indiji se ne jede levom rukom. Leva ruka se ovde smatra nečistom jer se koristi za čišćenje nakon odlaska u toalet.
- Na Tajlandu se viljuška ne stavlja u usta. Viljuška ovde služi da se hrana gurne na kašiku.
- U Kini se tokom obeda puše. Ono na šta se već dugo gleda s negodovanjem u drugim delovima sveta, ovde se smatra sredstvom za otvaranje apetita.
- U velikom delu Afrike muškarci i žene uvek jedu odvojeno.
- U Japanu se srče. Kuvar bi trebalo da čuje ovo srkanje čak u kuhinji, kako bi znao da gosti uživaju u pripremljenoj hrani. Pored toga, srkanje pomaže da se hrana ohladi, jer se ona često služi vrela.
- Mnogi Amerikanci hranu u svom tanjiru prvo iseckaju na veličinu zalogaja, a onda počnu da jedu. Ovaj običaj je ostao iz vremena Divljeg Zapada, kada je uvek bilo neophodno imati jednu ruku slobodnu u slučaju da je potrebno posegnuti za oružjem.
