Breskve i kajsije

Breskve i kajsije su u Evropu doputovale iz Kine.

Breskve su igrale važnu ulogu u Francuskoj još od 17. veka: Kralj Sunca Luj 14, toliko je voleo ovo voće, da je uzgajao preko 40 različitih sorti u vrtovima svoje Palate Versaj. Danas postoji više od 300 sorti, a jug Francuske je posebno posvećen ovoj voćki.

Kod breskve meso može biti žute i bele boje. Breskve sa belim mesom su mekše i sočnije, dok su one sa žutim čvršće i veće. Bez obzira na boju, ukus se ne razlikuje.  Zbog različitih nijansi boja na koži voćke, teško je ustanoviti zrelost, pa se koristi čulo mirisa. Ako breskve ne mirišu na breskve, aroma se nije u potpunosti razvila. Za razliku od mnogih drugih voćnih sorti dobro se zamrzavaju.

• Breskve su jednako popularne kao kompot i džem, u kolačima, voćnim salatama, sufleima i desertima sa sirom.
• Mogu da se griluju na roštilju
• Izvrsno idu uz ribu i morsksku hranu, kao i sa mesom živine.

Jedan od najpoznatijih deserata sa breskvom je “breskva Melba”. Ovaj desert je 1899. godine osmislio čuveni francuski šef Auguste Escoffier u čast pevačice iz Australije Nellie Melba. Pola breskve se kuva u u šećernom sirupu, zatim se stavlja na kuglu sladoleda od vanile i preliva sosom od malina.

KAJSIJE
Kajsije se uzgajaju u Kini, Tibetu i Indiji  2000 godina p.n.e. Međutim, tek u 18. veku su ljudi u Evropi naučili da cene njihov ukus. Vreme ubiranja kasije je od sredine juna do kraja jula. Raspon sorti je velik od velikih i čvrstih do sitnih i sočnih. Pošto se njihovo zrenje ne nastavlja, važno je da se beru zrele. Zrele kajsije su prepoznatljive po svojoj jakoj boji, mirisu i mekoti. Pošto brzo propadaju, kajsije treba brzo konzumirati ili preraditi, zamrznuti.

• Sveže se koriste u pripremi deserata –  kolači, knedle, džemovi, umaci i sladoledi. A mogu i da se suše.
• Od slanih jela poznato je jelo gde se kajsije pune mlevenim mesom od svinjetine ili jagnjetine sa testeninom