Dinja potiče iz Afrike, a u Evropi se pojavila u 15. veku.
Dinji je potrebno puno topline i svetlosti kako bi razvila svoj intenzivan i sladak ukus. Najukusnije su one koje dozrevaju pod otvorenim nebom.
Kvalitet dinje se može prepoznati po mirisu kore: miris bi trebalo da bude intenzivan, sladak, voćkast i bez oštrine. Male pukotine u kori dinje su normalne i nisu loš znak. Tačka gde je bila stabljika može biti suva i krta.
- Posle žetve, dinja na sobnoj temperaturi može da stoji nedelju dana, a u frižideru i dvostruko duže. Prema nekim istraživanjima 7 ° C je idealna temperatura za posluženje dinje.
- Odlična je za izradu deserata i sladoleda, kao sastojak voćne salate ili u koktelima
- Dinja se odlično slaže sa dimljenim mesom pršute, što je i veoma popularno predjelo u Italiji.
Tendral dinja – kora i voćno meso su zelenkaste boje, teži do 4 kilograma, duguljasta.
Cavaillon dinja – pripada porodici Cantaloupe dinje. Blago zelenkasta kora, narandžasto slatko aromatično voćno meso.
Kanarska žuta dinja – ovalna dinja sa blistavom žutom korom i zelenkasto- belim mesom.
Galia dinja – veća varijanta dinje, žućkasta kora i belo, nežno meso voća.
DA LI STE ZNALI…?
Dinje se uzgajaju više od 2.500 godina, ali tada nisu bile slatke – kao i bundeva sa kojom su usko povezane. Selektivnim uzgojem dinje su postajale slađe i slađe tokom vekovima i zbog toga se ovih dana uglavnom smatraju voćem, iako su u stvarnosti povrće.
