Muskati su grupa sorti vinove loze koja broji preko 200 vrsta. Uopšteno, muskatna vina danas među poznavaocima vina nemaju preveliki ugled, ali ipak apsolutno svako mora da ima poštovanje prema ovoj, možda najstarijoj grupi sorti. Uz to, među širokom vinskom publikom, muskati nikad nisu izgubili popularnost.
Jako je teško utvrditi poreklo i starost muskata. Uglavnom se tvrdi da su se neke od ovih sorti koristile što kao stone, što kao vinske sorte još u doba drevnog Egipta i Persije, da bi se proširile na ceo Mediteran. Tako su muskati dospeli do Grčke, Apeninskog poluostrva, Pirineja i Balkana, Rimljani su ih potom širili dalje na zapad i sever Evrope. Poreklo imena muskat jednako je teško utvrditi, ali se u svim izvorima pominju dve verzije. Prva je da reč muskat potiče od persijske reči muchk, što je isto što i grčko moskos ili latinsko muscus, a znači pčela ili muva. Sve muskatne sorte šire veoma intenzivan miris i mogu da nakupe velike količine šećera što privlači mnoge leteće insekte. Druga verzija koja se često pominje jeste slična onoj bajkovitoj, ali dokazano netačnoj priči o sorti širaz. Naime u današnjem Iranu postoji grad koji nosi ime Širaz, pa postoji teorija da je sotra širaz iz tih krajeva. Isto tako, u državi Oman postoji grad Muscat koji se nalazi na samoj obali Arapskog mora, u Omanskom zalivu, pa legenda kaže da je sorta potiče baš odatle.
U grupu muskata, dakle, spada mnogo sorti, a mnoge od tih sorti imaju bezbroj sinonima i lokalnih naziva. Za mnoge od njih se misli da su autohtone, ali uglavnom nisu. Zbog toga ćemo izdvojiti najpoznatije i najtipičnije predstavnike. To su pre svega muskat beli sitnog zrna (Muscat blanc a Petits Grains), muskat aleksandrijski, žuti muskat (Muscato Giallo), muskat otonel, muskat hamburg i muskat ruža.
Muskat beli smatra se rodonačelnikom svih muskata. U literaturi se navodi kako je sorta u identičnom obliku kao danas, postojala i pre dve hiljade godina na ostrvu Samos u Grčkoj, gde se i dalje gaji. Mnoge druge muskatne sorte nastale su prirodnom mutacijom ili ukrštanjem belog muskata sa drugim sortama Mediterana. Sinonimi ove sorte su: muskat frontinjan, moscato bianco, brown muscat, muskateller… i naravno, naš naziv tamjanika. Beli muskat je sorta koja može da se prilagodi najrazličitijim klimatima, pa čak i onim ekstremnijim. U svim regijama u kojima se gaji daje dobre rezultate samo je pitanje koji je stil vina od muskata u datoj regiji najprikladniji. Na primer, u Italiji je najpoznatije vino od ove sorte Asti Spumante, penušavo i veoma voćno vino sa različitim nivoom slasti i niskim alkoholom. Tu je i Moscato d’Asti koji je blago penušavo vino (frizante) vino sa veoma niskim alkoholom, ponekad svega 5%. Ova vina su slatka, voćna i veoma aromatična, lagana i osvežavajuća, te u poslednje vreme neverovatno popularna, pogotovo na tržištima SAD i Velike Britanije.
Muskat aleksandrijski, poznat i kao moskatel, ima mnogo otmenije ime u odnosu na muskat beli, ali vina ove sorte nisu ni približno tako otmena. Ova sorta je manje cenjena u vinskom svetu zato što je u odnosu na muskat beli mnogo bujnija, bobice su veće, grozdovi rastresitiji i sorta je generalno veoma rodna. DNK analizama utvrđeno je da je muskat aleksandrijski nastao ukrštanjem belog muskata i grčke sorte aksina de tres bias. Muskat aleksandrijski se koristi uglavnom za kupažiranje sa drugim muskatima i tako na jugu Francuske nastaje Muscat de Rivesaltes. Ova sorta se jako često koristi i u proizvodnji pasita, italijanskih slatkih vina. Međutim, najveći deo muskata aleksandrijskog potroši se kao stono grožđe, u proizvodnji suvih grožđica ili za destilate.
Muskat otonel je sorta nastala ukrštanjem muskata iz Samura i šasle bele. To je sorta koja ranije sazreva i dospeva na branje. Može da bude prilično neutralna u karakteru, ali ako se bere u pravo vreme može da bude izuzetno mirišljava. Ova sorta je više zastupljena u centralnoj i pogotovo istočnoj Evropi. Ima je u Srbiji, Rumuniji, Češkoj, Austriji, Ukrajini, Bugarskoj, Moldaviji, Kazahstanu i Rusiji.
Muskat hamburg je stona sorta grožđa koja se na Balkanu koristi za proizvodnju roze vina ili u nekim crvenim kupažama. Sorta je visoko prinosna, grozdovi i bobice su veliki i ona predstavlja pravu mirišljavu stonu sortu. U izuzetno suvim i toplim klimatima ume da nakupi dovoljno šećera za proizvodnju vina. Muskat hamburg je nastao ukrštanjem muskata aleksandrijskog i sorte trolinger. Na nosu daje vina prepoznatljivog mirisa na ratluk od ruže koja definitivno imaju svoj krug ljubitelja.
Žuti muskat je sorta koja je u bliskom srodstvu sa belim muskatom i jako je zastupljena u severnom delu Italije. Koristi se u kupažama ili sama za proizvodnju pasita, slamnatih slatkih vina, mirišljave penušavce ili pak obična mirna vina. U Istri se gaji momjanski muškat koji je zaprvo žuti muskat, a na tom mestu svakako daje sjajne rezultate. Vina su sortna, aromatična, ali i dovoljno sveža.
Muškat ruža je ona sorta koja se kod nas zove crna tamjanika, što je nedavno dokazano DNK analizama. Ona definitivno potiče sa Istoka, a teorija kaže da su je nomadi i trgovci pre ko zna koliko vekova doneli na Zapad. Na tom putu preživela je i održala se u Negotinskoj krajni i u Istri, možda zbog klimatske bliskosti ili sličnih karakteristika zemljišta.
Tekst: Mladen Dragojlović, časopis Vino & Fino
