Nije lako upoznati stranog posetioca Beograda sa tajnama domaće gastronomije. Mnoga jela jednostavno ne postoje ni u rečniku, ni u jelovniku drugih naroda, iako su napravljena od uobičajenih sastojaka koji postoje u svakoj evropskoj zemlji.
Upravo je to dobar razlog da se posvetite danonoćnom proučavanju srpske nacionalne kuhinje, nastale u nepredvidljivom spoju istorijskih uticaja na raskršću civilizacija. Prepustite se iskusnim rukama beogradskih ugostiteljskih majstora – nećete se pokajati! Na njih se nisu žalile ni mnoge kraljevske i druge državničke glave, kojima su u najlepšem sećanju ostale beogradske noći uz jelo, piće i, naravno, muziku.
U beogradskim restoranima jelovnici su, pored srpskog jezika, ispisani i na jednom od svetskih jezika – najčešće na engleskom. Uobičajeno radno vreme restorana je 08.00-23.00č, a pojedini restorani su otvoreni 12.00-01.00č.
RIBLJI SPECIJALITETI
Beograd je grad na dve reke. Zato treba posetiti jedan od brodova ili splavova kojih ima mnogo usidrenih na obalama Save i Dunava i baš u tom ambijentu probati riblje specijalitete.
Riblja čorba je svakako nezaobilazni početak obroka. Mnoga takmičenja koja se održavaju svake godine u pripremanju riblje čorbe, upravo govore da pravog recepta nema. Ima samo pravih majstora i njihovih tajni. Priprema se od više vrsta kvalitetne ribe, uz dodatak raznih začina.
Šaran sa srpskim pilavom – očišćen šaran, pirinač, crni luk, paradajz, belo vino, paprike, so, biber i limun. Riba mora da pliva – najbolje u belom vinu.
Smuđ na smederevski način – filiran smuđ priprema se sa crnim lukom, paradajzom, paprikom, peršunom i dodaje belo vino, limun, so, i biber. Uz ovo jelo ide, naravno, belo vino.
Punjeni smuđ – filiran smuđ priprema se sa pršutom, crnim lukom, pirinčom, rendanim krompirom, uz to se dodaju so, biber, peršun i belo vino. Uz ovo – takođe belo vino.
Pržena somovina– za one koji vole ribu, ali teško izlaze na kraj sa kostima, preporučujemo prženu somovinu. Šnicle od soma se prže na ulju i služe uz kuvani krompir i limun. Opet jedno dobro belo vino.
SALATE
U Srbiji se salate jedu uz jelo. Nekada su se salate jele strogo sezonski. Zimi “turšija” (kiseo kupus i razne prerađevine od povrća), a leti, naravno, sveže povrće. Danas se te podele brišu, ali ostaje tradicija. Paradajz, paprika, luk i ljute papričice su najčešći sastojci mešanih salata.
Srpska salata je upravo sastavljena od pomenutih vrsta povrća, uz dodatak ulja, soli i svežih krastavaca. Ako srpskoj salati dodamo struganog sira, onda se ona zove šopska salata. Obe su dobre, nećete se prevariti!
Paprika se jede sveža, ali češće pečena. Pečena paprika je salata od pečenih dugačkih, šiljastih paprika, sa belim lukom, uljem i sirćetom. Urnebes salata se preporučuje gurmanima i onima koji vole ljuto. To je tucana ljuta paprika pomešana sa sirom u kompaktnu masu.
U nekim restoranima na stolu Vas standardno već čekaju sveže, zelene, ljute Papričice ili, pak, pečene sa belim lukom u ulju. U intimnijem ambijentu, uz obrok mogu da Vam ponude i salatu koja se zove Hladna bašta. U veći oval se stavi ceo paradajz, paprika, očišćeni krastavac, mladi luk i dosta kocki leda. Prihvatite – sami odlučujete šta ćete i koliko pojesti. Ajvar je ispečena paprika i plavi patlidžan – prethodno pečeni, samelju se, pomešaju i uprže na ulju. Servira se sa uljem i dodatkom belog luka po želji. U zimskom periodu najviše se jede Kiseli kupus. Raseče se glavica kupusa i služi uz dodatak ulja i tucane suve paprike. Turšija je mešavina ukiseljenih krastavaca, paprike, zelenog paradajza, karfiola, šargarepe. Ovakva salata se najčešće služi uz pečenje. Nemojte se iznenaditi ako Vam salatu ponude već uz aperitiv – domaću šljivovicu. Kiseli kupus odlično prija uz dobru rakiju. Pored navedenih salata, ako volite, možete dobiti još i: salatu od svežeg kupusa, kuvane cvekle, zelenu salatu, od pasulja, boranije, celera, krompira…
DESERT
Posle dobrog ručka ili večere, uz hladno vino, upitaće Vas da li ste i za nešto slatko. Da, svakako! Srbija je veliki proizvođač i izvoznik voća, ali za desert u domaćim restoranima nikada nećete dobiti sveže voće, već isključivo kao sastojak nekog od kolača. Svaka dobra srpska kafana, koja drži do sebe, mora da ima Suvu pitu sa orasima (red specijalnog testa razvijenog i blago ispečenog, pa red mlevenih oraha). Odlično osvežava posle obilnog jela, a i bolje prija vino! Alternativa su Orasnice (sitno seckani orasi, vezani sa masom od šećera i jaja, oblikovano u potkovicu). Ako Vam orasi ne prijaju, tu je Štrudla sa jabukama, višnjama i makom (brašno, ulje, jaja, vanilin šećer, suvo grožđe, kvasac i, naravno, jabuke ili višnje ili mak).
Neizbežne su i Palačinke (brašno, šećer, jaja, mleko, ulje). Možete ih dobiti sa orasima, sa džemom, sa čokoladom, gratinirane, flambirane, u vinskom šatou… A u svečanoj varijanti palačinkama se dodaju orasi, čokolada, puter, badem, narandžin sirup, malo maraskina i malo konjaka, pa se to pred Vama zapali da bi nastale Flambirane palačinke.
Na kraju obroka, pre plaćanja računa, ponudiće vam Kafu. Tursku ili espreso? Probajte tursku, koja je u stvari prava srpska kafa, jer se takva u Turskoj nikad nije pila. Naznačite kakvu želite, sa više ili manje šećera ili se prepustite kuvaru i naručite “običnu”.
Izbor alkoholnih i bezalkoholnih pića u beogradskim restoranima je na zavidnom nivou, bez obzira iz kog podneblja potiču. Posebno su na ceni ugostitelji koji drže probrane sorte rakija i vina iz sopstvenih podruma.
U saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda.
