Postoji fraza u italijanskom jeziku sa kojom svi možemo da se identifikujemo. “Fare la Scarpetta” znači – “napraviti cipelicu”, a odnosi se na komad hleba kojim se pokupe poslednji tragovi sosa od testenine na tanjiru.
Širom Italije, ovakav završetak obroka je veoma popularan, ali još uvek nije utvrđeno tačno odakle potiče. Prema jednoj teoriji smatra se da ovaj običaj vodi poreklo iz Venecije.
Prema jednom istraživanju o srednjevekovnim navikama u ishrani, smatra se da je praksa čišćenja sosa parčetom hleba nastala uz uvođenje paradajza u italijansku ishranu u kasnom 16. veku. Pre ovog vremena sosevi su bili gušći, a sa uvođenjem paradajza, sosevi su postali ređi i bilo je potrebno dodatno ih “počistiti”.
Druga ideja u vezi običaja “la Scarpetta” je da je sam hleb postajao pribor za jelo u vreme kada se na bacanje hrane gledalo sa velikim prekorom.
Postoji još jedna romantična legenda da je “la Scarpetta” potekla iz “cucina povera” (siromašna kuhinja), iz vremena kada su ljudi bili toliko gladni da su jeli đonove svojih cipela. Pošto se ljudi zbog nemaštine nisu hranili redovno, omazati iz tanjira i poslednju kap sosa je itekako imalo smisla.
Kao i kod mnogih drugih italijanskih izraza, samo obrazloženje fraze je vizuelno: brišući hlebom preko tanjira prst predstavlja nogu koja gura hleb, koji predstavlja cipelu. “La Scarpetta” je bitan deo italijanskog obroka, i njime se produžava uživanje u jelu.
Ovaj način brisanja tanjira je prihvatljiv tokom neformalnog obroka, međutim u formalnim situacijama i u javnosti prilikom guranja “cipele” morate koristiti viljušku a ne prst da bi “omazali” tanjir.
