1. oktobar se širom sveta obeležava kao Internacionalni dan kafe, omiljeni praznik svih ljubitelja “crnog napitka”
Srećan Internacionalni dan kafe svima koji slave! U nas bi to komotno mogao da bude nacionalni praznik, s obzirom da ne samo da dan bez kafe ne počinjemo – džezva se stavlja na putu do kupatila, već ni posao, ni ljubav, jer u Srba je “mogli bismo na kafu” lozinka za najširi spektar međuljudskih aktivnosti, zar ne? I srpska administracija, birokratija, šalteri, službe, agencije, biroi – radni metabolizam da l’ javnih il’ privatnih preduzeća – kreće u pogon tek pošto se izdašno i temeljno podmaže crnim napitkom.
Prva kafana u Evropi
Pa nismo slučajno imali prvu kafanu u Evropi, moliću lepo! Sto godina pre Londona, Beča, Pariza… Jeste li znali da je prva kafana u Evropi otvorena u Beogradu još 1522.? Posle osvajanja Beograda 1521. Sulejman Veličanstveni doneo je Srbima i običaj ispijanja kafe. I to na javnom mestu. Srbi momentalno prihvatiše i tako nastade prva evropska kafana – na Dorćolu, gde se služila isključivo – kafa (London je prvu kafanu dobio 130 godina kasnije, a potom i druge zapadne prestonice). O toj prvoj evropskoj, a dorćolskoj kafani, nisu sačuvani pisani izvori, no, na osnovu svedočanstava o potonjim kafanama, pretpostavlja se da je to bila velika prostorija, prekrivena šarenim ćilimima, gde se moglo skupiti mnogo ljudi. I uz dugi, slasni srk turske kafe, počinje zapravo prvi javni, društveni život u nas. Ne zaboravimo da je pod turskim uticajem, sav život bio međ’ četiri zida, a “jedini izraz našega javnoga života bile su kafane”, čitam kod Branislava Nušića.
“Sav ostali život, van porodičnoga, kretao se kroz čaršiju i kroz kafane. Tu su se zbirali trgovci, tu zanatlije, tu činovnici – tu su se vršile kupovine i prodaje, tu utvrđivale pogodbe, tu se ortačilo i razortačavalo, tu zaključivali brakovi, kumstva, prijateljstva; tu se vodila politika, tu pisala pisma, tužbe, žalbe i molbe vlastima, tu su se sretali ljudi i upoznavali se, tu su političari sklapali zavere i konspiracije, tu je često i bolesnik potražio doktora da ga pripita za savet”, piše Branislav Nušić o begradskim kafanama.
Zahvaljujući kafi, tj. kafanama Srbi su čitali prve novine. Kako je bilo malo pismenih – jedan je čitao, a cela kafana slušala. Tu su padale vlade i rađale se države. Čak je i Svetoandrejska skupština 1858. godine održana u kafani, kada je doneta odluka da se Miloš Obrenović po drugi put vrati na vlast u Srbiji.
Suma sumarum, uz kafu, u kafani počinjao je sav društveni, kulturni, politički, Život. Prva sijalica, prvi telefon, prvi bioskop, opera – sve je to kod nas počelo u – kafani. Naime, prvi zabeleženi srpski javni bal održan je u jednoj zemunskoj kafani 1827. Prva pozorišna predstava odigrana je u gostionici “Kod engleske kraljice”1868, prva sijalica zasijala je u kafani “Proleće”, potom “Hamburg” u Masarikovoj ulici 1880. godine. Prvi telefonski razgovor obavljen je 1883. godine iz kafane “Tri lista duvana”. Prvi bioskop otvoren je u kafani 1896, a 1908. i prva opera – opet u kafani.
Filmske pikanterije o kafi
Koliko je kafa postala važan, pa i neraskidivi deo života širom planete, svedoči i niz istorijskih, gotovo filmskih pikanterija koje sam našla. U drevnoj arapskoj kulturi postojao je samo jedan način da žena legalno sme da se razvede: ako joj suprug ne pruža dovoljno kafe! Priča kaže da je Balzak pio čak 60 šoljica kafe dnevno, kako bi što duže bio budan i pisao.
Zvuči šašavo, ali s druge strane ozbiljna naučna istraživanja iz godine u godinu dolaze do novih zaključaka. Ono što je sigurno jeste da su do sada brojne studije dokazale da kofein izaziva porast broja neurotransmitera poput norepinefrina i dopamina, što dovodi do pojačane aktivnosti neurona u mozgu. Kontrolisane studije pokazale su da kofein ima pozitivan uticaj na pamćenje, raspoloženje, budnost, nivo energije i opštu mentalnu funkciju, da sprečava Alchajmerovu bolest, smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara, podstiče varenje, ali i libido, verovali ili ne. Jer kafa poboljšava protok krvi u organizmu.
Vreme je za kafu
Naučnici su otkrili da je kafa najefikasnija između 9:30 i 11:30h, jer je tada nivo hormona kortizola u telu nizak, zbog čega je interakcija kofeina sa tim hormonom intenzivnija. Najveće kafopije, koje piju više od četiri šoljice kafe dnevno, su oni koji imaju stresna zanimanja, a to su: novinari, policajci, školski nastavnici, medicinsko osoblje, menadžeri u kompanijama, objavio je londonski “Gardijan” rezultate istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji među deset hiljada ispitanika različitih profesija. Eto sad imam i zvaničnan alibi za moje pasionirano, ritualno, gotovo idolopokloničko ispijanje kafa. Novinarka sam, šta ću… Kafa mi je u krvi…
Obožavateljka sam tzv. turske, domaće, tradicionalne kafe. (Jeste li znali da je turska kafa kao nematerijalna baština na UNESCO-voj listi kulturne baštine?) Za mene tako miriše jutro, početak dana… Na domaću kafu. Otuda sam počela da isprobavam i istražujem tzv. tradicionalne kafe, sa najegzotičnijih, a kafom najplodnijih kutaka planete. I kad sam po našim prodavnicama počela da pronalazim tzv. “single origin” kafe iz Ugande, Hondurasa, Brazila ili Kolumbije, moji kućni kafe rituali dobili su dozu eksluzivnosti i egzotičnosti. Imam priliku da kod kuće skuvam najautentičnije i najbolje belosvetske kafe. Naime Donacafé je prvi put kod nas uveo “Single Origin” kafu, to je oznaka koja svedoči da svaka potiče iz jedinstvenog okruženja, iz jedne zemlje, regije ili sa jedne plantaže. Moj favorit je Single Origin Brazil, jer je slatka i ima aromu meda, oraha i čokolade. Kao kupac i konzument, cenim proizvode čije su kompanije eko i socijalno osvešćene i angažovane. Otuda mi je favorit i Single Origin Honduras, jer je prozvedena kao deo COMUCAP programa kroz koji se pruža podrška ženskom preduzetništvu u Hondurasu – ulaganjem u plantaže kafe kojima upravljaju žene. Cenim, podržavam, i zato pijem tu kafu!
A nedavno sam na Festivalu cveća probala i nabolji kapućino ikada, naravno kad je spravljen na coffiee bike-u. Kao vatrena zagovornica i lobistkinja bicikla kao “prevoznog sredstva budućnosti”, ima neka tajna veza između bicikla i kafe – jer od kafe pripremljene na bajsu – postajete brzi Gonzales u mestu… U stvari, kad malo bolje razmislim – od svake, dobre kafe, postajete brzi Gonzales, u mestu.
Stoga, neka nam je srećan Internacionalni Dan Kafe, te predlažem jednu lančanu akciju – hajde da pozovemo danas nekog nama posebnog na kafu! Imamo i zvaničan alibi – valja proslaviti Internacionalni dan posvećen tom jedinstvenom crnom napitku, “zelenom zlatu” ili “crnoj kraljici” (kako su kafu kroz istoriju zvali) kako priliči, uz šoljicu omiljene kafe.
Tekst: Smiljana Popov, novinarka, autorka & urednica emisije “Beograd za početnike“
