Proizvođači MadMed – beogradskog meda su posvetili svoje vreme, resurse i energiju da razviju jedinstveni urbani pčelinji centar u Beogradu i ukažu na važnost pčela za naš ekostitem.
Braća Mardešić koji su osnivači MadMed brenda i centra, zajedno sa kolegama iz Beogradskog udruženja pčelara, kao i sa ekipom iz Silosa uz podršku GAIA pokreta zajednički rade na očuvanju pčela. Njihovi projekti su posvećeni tome da pomognu svim polinatorima u Beogradu, a pčelinjak je otvoren za sve zainteresovane posetioce koji bi hteli da upoznaju pčele.
PČELE U URBANOJ SREDINI
Ekipa koja stoji iza MadMed priče ima viziju – da proširi informacije o pčelama i njihovoj važnosti za čovečanstvo. Razgovarali smo sa Davidom, jednim od osnivača o važnosti pčela i kvalitetu gradskog meda.
Šta možemo da naučimo od pčela?
Pčele su toliko savršena bića da ukoliko bi prihvatili samo deo njihove organizacije, ljudskom rodu bi bilo neuporedivo lakše. Njihovu organizaciju proučavaju vekovima, dok je veliki broj neverovatnih činjenica vezanih za njihov život inspiracija mnogima da na kraju, budu vredni kao pčele! – kaže David Mardešić. Doprinos pčela je mnogo veći od samog meda koji daju, a sve te važne informacije delimo kroz druženja, edukacije, medene večeri sa željom da od grada zajedno napravimo dobro mesto za život svim polinatorima.
Kakvog je kvaliteta med koji nastaje u gradu?
Gradski med je vrhunskog kvaliteta, a posebno se preporučuje ljudima koje muče alergije kako bi njihovi organizmi stekli prirodnu odbranu od polena.
Naša pčelinja oaza se nalazi u srcu Beograda, na samo kilometar od centra grada. U svom habitatu uz beogradske Silose svoje mesto je pronašlo 40-ak košnica. Prve košnice su postavljene tokom 2020. dok je trenutni izgled pčelinjaka rezultat velikog rada i truda u protekle dve godine. Našim pčelicama smo do sada posadili preko 2000 medonosnih biljaka, a i pored toga, hrane ima dovoljno u okruženju.
Kako funkcioniše prikupljanje meda u gradu?
Iako na prvi pogled deluje da Beograd nije mesto za pčele usled zagađenosti vazduha, pčele ipak uživaju u svom domu na Dorćolu. Možemo sa sigurnošću da kažemo da ni u jednom stadijumu pčelinjeg razvoja nisu trpele, šta više razvoj je bio brži i bolji nego kod pčele na drugim mestima. Razlog dobrog napretka pčela leži u raznovrsnom bilju koje raste u Beogradu i koje cveta od kraja februara pa do kraja septembra kada se završava cvetanje na obali Dunava. Bizina vode i Kalemegdana ima pozitivan uticaj na pčele, a pravi dokaz o zdravlju pčela je analiza koju smo uradili na Veterinarskom fakultetu i koja potkrepljuje sve gore navedeno. Ove godine su pčelice bile izuzetno vredne te su uspele da prikupe 3 različite vrste meda iz šireg centra grada.
Belgrade Spring – Bagremov med iz srca grada, koji nema samo nektar bagrema kao iz Šumadije ali ima nektara iz biljaka koje krase Botaničku baštu i koje su ovu kombinaciju učinile neverovatnom. Ukus kakav se može naći samo u Beogradu.
Belgrade Summer – Veliki deo Dorćola je u drvoredima lipe i kao takva dominira u našoj letnjoj varijanti. Naravno, lipa nije sama već je za dobar deo ukusa zadužene i biljke iz familija ruža kojih ima u ovom medu.
Belgrade Autumn – Beogradski medljikovac. Ko voli malo jači med, ovo je pravi ukus za vas! Beogradska medljika koju su pčele skupljale sa leve obale Dunava je i prvi beogradski med sa zlatnom medaljom za kvalitet!
