Maja Babić – Cooks and Bakes blog

U potrazi za proverenim receptima, detaljnim opisima i pažljivo zabeleženim koracima pripreme, sigurno ste naišli na blog “Cooks and Bakes”. Blog koji vodi Maja Babić je sa ljubavlju pripremljena riznica recepata, razmišljanja i predivnih fotografija.

Posvećenost, pažnja i ljubav, tri sastojka koja su obavezna na blogu Cooks and Bakes. Maja je kao domaćica bloga velikodušno na ovom internet nebu postavila sto za koji su svi pozvani da sednu, da se druže i da uživaju u hrani i prelepim fotografijama. Ona isprobava recept i 10 puta kako bi nam pružila njegovu savršenu verziju i vodi nekoliko “kuvarigrica” koje uvezuju ljude i sastojke širom regiona.

HPP: Ko je Maja Babić, kada nije u ulozi food blogerke? 
Završila sam informatiku, radim u IT-ju kao programer. Udala sam se za jednog Srđana, i sa njim uspešno zakuvala dva slatka dečaka.

HPP: Kada si počela da kuvaš?
U ranim dvadesetim, kad sam se odselila od roditelja. Nešto sitno sam čačkala i po maminoj kuhinji, ali to se nije moglo zvati kuvanjem.

HPP: Koje su tvoje omiljene uspomene kada je hrana u pitanju?
“Mućeno”! To je bio interni naziv za žumance ručno umućeno sa šećerom, u maloj kafenoj šolji, obavezan deo rituala pre polaska u vrtić. Svako svakcato jutro, od treće godine do polaska u školu – “Mamaaa, umuti mi mućeno”! I dan danas obožavam sve na temu slatkih žumanaca 🙂

HPP: Kada si počela da pišeš blog, i kako je do toga došlo?
Blog sam načela 2008. godine. Postalo mi je “tesno” na jednom kulinarskom forumu, i želela sam svoju on-line svesku sa receptima, svoj mali gastronomski dnevnik. Desilo se da je moj stil pisanja recepata postao prepoznatljiv i ljudi su počeli da se vraćaju, iščekuju nove postove, čitaju, komentarišu… I točak se zavrteo.

HPP: Da li je prvo došla fotografija ili kuvanje?
Prvo kuvanje. A onda fotografija. Fotka je neophodan deo blog posta, niko neće da čita recept koji nema sliku. Pa onda uslikaš svoj tanjir, pa skapiraš da ti to na slici izgleda bljak, a ti znaš da je super ukusno. Pa počneš da se trudiš da izgleda lepše, i krene da te kopka zašto tvoje slike ne izgledaju tako dobro kao od tamo nekog stranog blogera, a sve si isto postavila, tanjir ovako, krpicu onako, boje složila itd. Pa kupiš bolji aparat je misliš da je u tome caka. Pa na kraju shvatiš da ni to nije mnogo promenilo stvari, i da je fotografija nauka koja mora da se uči. Pa tako, kreneš…

HPP: Kreirala si i vodiš nekoliko kulinarskih igrica, kako je došlo do toga?
Kulinarske igrice, pod zajedničkim nazivom “kuvarigrice”, nastale su 2008. godine, kao logičan odgovor na potrebu da nešto radimo zajedno. Mi, tadašnji mladi blogeri prepuni entuzijazma i želje za druženjem kroz kreativne kuhinjske igre. Vremenom su neke igre izgubile na interesovanju, ali i nastale neke nove. Uglavnom, i dalje se igramo. Trenutno su aktuelne tri igre “Ajme, koliko nas je!”, “FBI rukavice” i “Patin petnaesti”. Ova poslednja je naročito interesantna jer se svakog petnaestog u mesecu pred blogere postavlja izazov da spremi određeni, ranije zajednički izglasan recept iz Patinog, tj. Velikog narodnog kuvara. Tu počinje zabava – zbog arhaičnog jezika kojim su recepti pisani, izostanka bilo kakvih slika i često nepreciznih mera ili instrukcija – dolazi do potrebe za snalaženjem, nagađanjem, izmaštavanjem rezultata…

HPP: Koji je najlepši, a koji najteži deo vođenja kulinarskog bloga?
Najlepši deo je kad u draft postu za recept koji porađam deset dana kliknem na Publish, a najteži sve ono što prethodi tom kliku 🙂 Šalim se malo, ali sasvim malo, jer sam u nekim stvarima perfekcionista, što ume da bude kočnica na više načina. Sa druge strane, zadovoljstvo koje me ispuni nakon što dobijem potrvrdu, putem komentara i statistike, da sam uradila nešto dobro i korisno, najlepša je nagrada.

HPP: U poređenju sa tvojom profesijom, kuvanje …?
Najbolji i najkorisniji mogući hobi. Jer kraja nema, jer se jesti mora, jer je kuhinja jedna mala laboratorija samo ako je pogledate na taj način, onda stvar zna da postaje zarazna, rezultati su (uglavnom!) jestivi i brzo nestanu, pa igra kol’ko sutra mora da krene ispočetka…

HPP: Čije blogove najčešće posećuješ i koji blog bi nam preporučila?
Ima zaista puno kvalitetnih domaćih blogova, volim da vidim šta ima novo kod Tanje, Sanje, Milkice… Eto, recimo, preporučila bih Tanjin blog, Kuhinja zaposlene žene, jer uspešno oslikava život između kancelarije, pijace, telefona, turšije, štikala, torti, kozmetike, aerodroma, domaćih kora za pitu, konferencija i višnjevače…

Maja je sa nama podelila recept za Zebra kolač.

Kulinarski spomenar:

1. Koje jelo si prvo spremila? Ne sećam se jasno. Mislim da su bile neke špagete. Bolonjez, najverovatnije.
2. Šta nikada ne bi skuvala/jela?  Na ovo pitanje sam ranije uvek odgovarala – sarmu! Jer je to nešto dosadno i precenjeno i ja to kuvati neću. I onda sam prošle zime skuvala svoju prvu sarmu. I dobra je bila, i kuvaću je opet. I sad ne znam šta tebi da odgovorim, a da dogodine ne postane laž.
3. Omiljeno jelo? Medovik torta.
4. Najinteresantnija kuhinja? Indijska mi deluje jako interesantno. Ali ni naša, mislim pritom ne samo na Srbiju nego na Balkan i okolinu, nije prestala da me intrigira i inspiriše, pa do Indije nisam još stigla…
5. Omiljeni začin? Ljuta paprika.
6. Šta uvek imaš u frižideru/kuhinji? Brašno, šećer, puter, mleko, jaja, crni luk i ljutu papriku. I džem od kajsija.
7. Jelo koje ćeš pamtiti? Evo razmišljam već pola minuta… I ne znam 🙂
8. Da li imaš neku lošu naviku u kuhinji? Imam, mnogo sam spora i ne dam ukućanima da jedu pre nego što fotografišem.
9. Omiljena izreka vezana za hranu? Bolje malo pivo nego veliko hvala.
10. Da možeš, koje jelo bi nazvala po sebi? Pitu sa višnjama.