Med je od davnina smatran hranom bogova i danas više nego ikada cenjen i važan proizvod prirode
Med uglavnom jedemo “na kašiku”, ali se često koristi i prilikom kuvanja i u kombinaciji sa drugim namirnicama.
- Idealan je sastojak u marinadama, sosovima i glazuri koja na pečenju stvara savršenu koricu.
- Ukusan je i u kombinaciji sa aromatičnim sirevima kao što su kozji sir ili pekorino.
- Blaži ili jači med se koristi uz meso, ribu i povrće.
Ova dragocena tečnost dobije se iz saća košnica, a u sebi ima oko 200 različitih sastojaka. Posebno je dragocen sadržaj ugljenih hidrata koji se lako probavljaju, vitamina i mineralnih materija. Lakše se rastvara od šećera i jači je zaslađivač.
Postoji više od 100 različitih sorti meda širom sveta. Razlikuje se cvetni od nektara cveta, i manje slatki med od divljeg bilja. Boja, ukus i konzistencija – od tečnih do kremastih – zavise od kojih biljaka su pčele sakupile nektar.
- Od akacije – tečan, svetlo-žut, blago sladak
- Od eukaliptusa – jantarne je boje, vrlo aromatičan
- Od kestena – viskozan, tamno smeđe boje, aromatičan
- Od deteline – beličast, kremast, blago sladak
- Od cveta narandže – zlatno-žute boje, srednje sladak, voćni ukus
- Od majčine dušice – smeđe-zlatni, gusti, biljni ukus
Med se može čuvati godinama. Mora se čuvati na hladnom, tamnom i suvom mestu da bi se sačuvali vredni sastojci. Gušći med je idealno čuvati na 10-12 stepeni, tečni med na 18-20 stepeni.
Medenjaci – Keks sa začinima, kakav poznajemo danas, potiče od srednjovekovnih evropskih kulinarskih tradicija. Tradicionalni zaslađivač u keksu je med, a neki od začina koji se koriste su đumbir, cimet, karanfilić, muskatni oraščić i kardamon. Evropski recept iz srednjeg veka za keks su bile prezle, mleveni bademi, ružina vodica, šećer i đumbir. Ova smesa se pritiskala u drvene kalupe i zatim pekla.
Da li ste znali?
Za sakupljanje nektara potrebnog za 1 kg meda pčele moraju da oblete oko 4 miliona cvetova. Tokom tog puta, prelete i do 160.000 km, što je ekvivalent obilasku sveta… četiri puta.
