Milkica Crevar Sakač – Mimi’s kingdom

Postoji jedno kulinarsko carstvo, i u njemu caruju lepe reči, lepe fotografije i kreativni i inspirativni recepti. U njemu caruje i drugarstvo, jer svi koji posete kulinarski blog “Mimi’s kingdom” naićiće samo na pozitivnu energiju i poziv da se u hrani i prirodi uživa – iskreno i sa puno ljubavi.

U tom carstvu caruje Milikica Crevar Sakač – food blogerka koja je sa nama podelila priču o tome kako je sve počelo i kako se njena ljubav prema kuvanju razvila. Hvala Milkici na divnim rečima!

HPP: Ko je Milkica, kada nije “food blogerka”?
Po zanimanju sam farmaceut. Radim na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i to je posao koji mi se, uglavnom, dopada. Posebno rad sa studentima. Mana je što mi posao oduzima veoma mnogo vremena, a i prilično je daleko od grada u kom živim. Udata sam za jednog kuvara i ljubitelja motora i imamo četvorogodišnjeg Isaka koji već sada uživa u pomaganju u kuhinji. Porodica i bašta u potpunosti ispunjavaju moje slobodno vreme.

HPP: Kada si počela da kuvaš?
Veoma rano. Mislim da je to bilo u petom razredu osnovne škole. Mama i tata su radili, a ja sam ostajala kući sa bakom. Kritikovala sam je što stalno kuva iste stvari, pa smo zajedno isprobavale recepte iz Vegetinog starog kuvara. U početku je baba bila glavna, ali vremenom je sve meni prepustila. 🙂

HPP: Kada si počela da pišeš blog, i kako je do toga došlo?
Blog sam počela pisati u junu 2011. kada sam bila na porodiljskom odsustvu. Želja je postojala i ranije, ali nekako nisam bila spremna. Sećam se da sam se registrovala na bloggeru i smislila ovaj isti naziv bloga još krajem 2009-te, ali veoma dugo ništa nisam napisala. Divila sam se drugim blogerima i stalno mislila da ne mogu nikako biti tako dobra. 🙂 Ne znam ni sama zašto sam počela blog. Nisam imala jasan cilj. Samo sam želela kuvati, fotkati i pisati… 🙂

HPP: Imaš divne fotografije na svom blogu, da li je to rezultat ljubavi prema kuvanju ili je fotografija još jedan hobi?
Fotografija je postala još jedan hobi, ali zahvaljujući blogu. Ne znam da li bih toliko zavolela fotografisanje da nije bilo bloga. Sada volim da fotkam, osim hrane, i decu, portrete, prirodu. Imam još veoma mnogo da učim, ali polako, ima vremena… 🙂

HPP: Koje su tvoje omiljene uspomena kada je hrana u pitanju?
U poslednje vreme se najradije sećam proste, seljačke hrane mog rodnog Korduna. Ta jednostavna jela mi ponekad jako nedostaju. Na Kordunu se nisu spremale fine torte i peciva. Žene su radile u njivama i nisu imale vremena za kuvanje. Moje bake su pravile biskvitne rolate sa domaćim pekmezom, uštipke i štrudle sa jabukama. I kuvale pasulj u kombinaciji sa nekoliko različitih kombinacija. Moja omiljena je pasulj i krompir. I odrastali smo na mnogo dilvljih plodova – bilo da se radi o voću ili gljivama. Jedna od namirnica koju sam nekada stalno jela, a sada mi je skoro nedostupna su vrganji. I to sveži, mladi. Moji su sušili vrganje za prodaju i sećam se da su na sušenje išli najstariji, najcrljiviji i najružniji primerci.

HPP: Imati svoju baštu je neverovatno bogatstvo. Da li imaš neke savete za one koji bi želeli da uzgajaju svoju hranu?
Bašta koju smatram svojom je u stvari tatina, a ja se trudim da mu pomognem koliko mogu. Ako ništa drugo, stalno mu nabavljam nova, neobična semena. 🙂 Zahvaljujući tome sada gajimo i rabarbaru, špargle i bamiju. Prava, velika bašta zahteva mnogo rada i posvećenosti. Kada krenu letnje vrućine, ne možete reći da vas mrzi da zalivate. Ako dva dana ne zalijete neke biljke će nepovratno propasti. Često vidim na internetu romantične slike iz bašte sa finim, čistim alatkama živih boja, povrćem upakovanim u suviše savršene kantice itd. To, naravno, može biti tako i u realnosti, ali teško. Ali bez obzira na to, svako ko ima mogućnosti treba posaditi bar nekoliko biljaka. Paradajz, tikvice, bosiljak, ljute papričice… Planiram da na blogu povremeno gostuje tata sa konkretnim savetima vezanim za baštovanstvo. On ima zaista mnogo praktičnog znanja koje će sigurno mnogima koristiti.

HPP: Koji je najlepši, a koji najteži deo vođenja kulinarskog bloga?
Najlepši deo je fotografisanje. Biranje tanjirića, krpica, podloge. Sklapanje priče… Naravno, pod uslovom da vam nemirni klinac neprestano ne nudi svoju pomoć tako što želi da pomera stativ, secka i slično. 🙂 A najteži deo je pisanje posta. Pišem uveče, želim da kažem mnogo, da nastavim priču rečenu fotografijama, ali suviše često blokiram i jedva izvučem nekoliko normalnih rečenica uvoda. Imam mnogo pripremljenih i fotkanih recepata u folderima, ali nikako da sednem i kuckam.

HPP: U poređenju sa tvojom profesijom, kuvanje je…?
… opuštanje. I kreativnost. Ja volim da šijem, pletem, radim dekupaž, ali za te stvari nemam vremena. Za kuvanje moram naći vremena, pa se trudim da bude kreativno.

Milkica je sa nama podelila svoj recept za sladoled od karamele.

Kulinarski spomenar:

1. Koje jelo si prvo spremila? Paprike punjene krompirom.
2. Šta nikada ne bi skuvala/jela? Veoma mlade, tek rođene/izležene životinje. Suviše jezivo.
3. Omiljeno jelo? Trenutno kineski stir fry sa mnogo vrsta povrća i pečurki, na Acin način
4. Najinteresantnija kuhinja? Japanska. Mada ne i omiljena.
5. Omiljeni začin? Majčina dušica.
6. Šta uvek imaš u frižideru/kuhinji? Feta sir i kiselu pavlaku.
7. Jelo koje ćeš pamtiti? Krompir pečen pod ljuskom, u žaru, samo zasečen, a u zasek ubačeno malo soli, komadić slanine i belog luka. Ne može biti jednostavnije, ni ukusnije.
8. Da li imaš neku lošu naviku u kuhinji? Zaboravim na namirnice, koje se onda pokvare, pa ih moram baciti. Mrzim sebe u tom trenutku.
9. Omiljena izreka vezana za hranu? Gre’ota je bacati hranu.
10. Da možeš, koje jelo bi nazvala po sebi? Ražani hleb sa starterom. Odličan je, moj omiljeni i svi se oduševe kad ga probaju.