Oko 90 % svih alergija na hranu su vezane za osam vrsta namirnica: mleko, soja, jaja, pšenica, kikiriki, koštunjavo voće, riba i školjke.
Alergije na hranu kod dece imaju tendenciju da se javljaju rano u životu, a deca mogu prerasti svoju alergiju vremenom. Alergije na hranu kod odraslih mogu se razviti u bilo koje vreme i imaju tendenciju da se pojave kasnije u životu. Neki ljudi imaju alergiju na hranu tokom celog života.
Mleko
Alergija na mleko se obično javlja kod dece, i to u prvoj godini života, a većina dece preraste alergiju do 5 godine. Alergija dolazi od proteina mleka (kazein i surutke). Netolerancija na laktozu nije alergija. Neki iznenađujući izvori mleka uključuju suhomesnate proizvode, viršle, konzerviranu tunjevinu i proizvodi za negu kože i kose.
Jaja
Jaja su drugi najčešći alergen kod dece, dok nisu glavni alergen za odrasle. Pojedinac može biti alergičan na belance, žumance ili oboje. Preporuka je da se izbegne celo jaje ako je alergija prisutna. Jaja mogu biti prisutna u proizvodima u prahu ili tečna.
Soja
Često je alergija na soju povezana sa alergijom na mleko. Pojedinci sa alergijom moraju da izbegnu sve namirnice i neprehrambene proizvode koje sadrže ili su napravljene sa sojom. Hrana koja sadrži soju mora to imati naznačeno na pakovanju. Mnoge namirnice sadrže soju pa budite sigurni da pročitate etiketu sa sastojcima.
Pšenica
Osobe koje su alergične na pšenicu mogu biti alergične i na druge žitarice, kao što su ječam, raž ili zob. Pšenica je dominantna žitarica u svakodnevnoj ishrani i ima je u raznim namirnicama uključujući hleb, pahuljice, krekere, kao i u hrani kao što su pivo, soja sos, suhomesnati proizvodi i sladoled. Pšenica se može naći i u neprehrambenim proizvodima kao što testo za igru (Play doh) i lepak. Pojedinci sa alergijom na pšenicu mogu da koriste alternativne žitarice i tako pokrivaju svoje prehrambene potrebe.
Kikiriki
Alergija na kikiriki se smatra opasnom po život jer su stope alergena veće u odnosu na alergije na mleko, jaja ili pšenicu. Kikiriki raste pod zemljom ( ne na drvetu poput oraha) i deo su porodice mahunarki, kojima pripadaju i soja, grašak, sočivo i pasulj. Imati kikiriki alergiju ne znači da postoji veći rizik za alergije na pasulj i druge mahunarke. Procenjuje se da 25-40 % ljudi sa alergijom na kikiriki imaju i alergiju na orašaste plodove. Kikiriki u prehrambenim proizvodima mora biti jasno označen. Puter od kikirikija se koristi u neočekivanim proizvodima kao što su čili i hrana za kućne ljubimce. Kikiriki ulje se može naći u proizvodima za negu kože.
Orašasti plodovi
Orašasti plodovi uključuju orah, indijski orah, pistaće, lešnike, bademe. Zbog opasnosti od unakrsnog kontakta, pojedinci sa alergijom na orašaste proizvode takođe izbegavaju i kikiriki. Rizik od jake alergije na orašaste plodove je veća od alergije na mleko, jaja i pšenicu. Prisustvo orašastih proizvoda mora biti jasno navedeno na etiketi proizvoda. Orašasti proizvodi se mogu naći u žitaricama, krekerima, keksu, čokoladi, slatkišima i kozmetičkim proizvodima.
Riba
Alergija na ribu se može razviti i u odraslom dobu, a najčešće su alergije na losos i tunu. Starija riba ili riba koja nije sveža može da izazove reakciju sličnu alergijskoj reakciji. Riba može biti sastojak različitih jela kao što je Cezar salata, morski plodovi, Vorčester sos i roštilj sos, pa uvek treba pažljivo pročitati etiketu i navedene sastojke. Restorani mogu pržiti ribu i ostale namirnice poput pomfrita u istom ulju. Košer želatin se pravi od ribljih kostiju.
Školjke
Alergija na školjke se češće pojavljuje kod odraslih. Riba i školjke dolaze iz dva različite riblje porodice, pa alergija na jednu vrstu ne mora da znači da će biti alergije i na drugu. Postoje dve vrste školjki : ljuskari (škampi, krabe i jastog) i mekušci ( školjke, kamenice, dagnje i ostrige). Alergijske reakcije na ljuskare je češća i imaju tendenciju da bude ozbiljna. Mekušci se ne smatraju glavnim alergenom i često se ne navode na etiketi proizvoda. U ribljim restoranima postoji visok rizik za međusobnu kontaminacije, čak i ako se ne naruče školjke. Riblji sos se često koristi u azijskim restoranima kao aroma; proteini školjki mogu se preneti parom prilikom kuvanja tako da je potrebna pažljiva priprema.
