Koja pizza je popularnija, napolitanska ili njujorška? Kada se kaže pizza, uvek pomislimo na isto – testo, sir, paradajz sos, ali ovo proslavljeno italijansko jelo ima različite varijacije širom sveta, pre svega u Americi gde su pizzu proslavili italijanski imigranti početkom 20. veka.
Pre svih, bila je napolitanska pizza – jednostavna i pristupačna. Upravo je ona pokrenula neverovatnu gastronomsku avanturu i popularnost koju pizza i danas ima. Italijanski imigranti su početkom 20. veka. u velikim gradovima Amerike pizzi udahnuli novi život, prilagođen novoj zemlji i do dan danas ovo jelo ne prestaje da napreduje i stalno dobija nove oblike, sastojke i nazive. Večno na listi omiljenih jela, pizze sa tankim ili debelim testom, samo tri ili preko deset sastojaka, predstavljamo neke od najpopularnijih stilova pizza iz Italije i Amerike.
Napolitanska pizza
Napolitanska pica je originalna – pra pizza. Nastala je u 18. veku u Napulju. Siromašni stanovnici ovog primorskog grada često su kupovali hranu koja je bila jeftina i koja se mogla brzo pojesti – napolitanska pica je bila pristupačna i lako dostupna, jer su je brojni prodavaci na ulici imali u ponudi.
Danas postoje tri zvanične varijante napolitanske pice:
- Pica Marinara: paradajz, beli luk, origano i ekstra devičansko maslinovo ulje.
- Pica Margherita: paradajz, mocarela koja je isečena, bosiljak i ekstra devičansko maslinovo ulje.
- Pica Margherita ekstra: Sadrži paradajz, mocarelu iz italijanskog regiona Campania, bosiljak i ekstra devičansko maslinovo ulje.
Tradicionalni prelivi za napolitansku picu:
Tipični napolitanski prelivi za picu su sveža mocarela, paradajz, listovi bosiljka, origano i maslinovo ulje. Pošto je napuljska pica tanka, nije predviđena da izdrži mnogo preliva i često se jede viljuškom i nožem.
Autentična napolitanska pizza se peče u peći na drva koja se zagreva na oko 500 stepeni na istii način kao što je pravljena pre mnogo godina. Za pečenje pizze na ovako visokoj temperaturi potrebno je samo oko 70-90 sekundi da se potpuno ispeče.
Chicago pizza – duboka i tanka
Čikaška pica, koja se takođe naziva i “deep dish”, dobila je ime po gradu u kojem je izmišljena. Na samom početku 20. veka, italijanski imigranti su tražili nešto slično napuljskoj pici koju su poznavali i voleli. Umesto da imitira tanku napolitansku pizzu, Ike Sewell je napravio pizzu sa debelom korom koja je imala podignute ivice, slično piti, i sastojke u obrnutom smeru, prvo se ređala mocarela, zatim meso, povrće, a na kraju sos od paradajza.
Tradicionalni sastojci Čikago pizze:
Popularni dodaci za pizzu iz Čikaga su mlevena govedina, kobasica, pikantna salama, luk, pečurke i zelena paprika, stavljeni ispod paradajz sosa. Može se dodati i parmezan preko paradajz sosa. Pošto ima više preliva i testa, pečenje pizze traje duže, sa vremenom pečenja od 30 – 35 minuta.
Pored “duboke” pizze, u Čikagu je popularna i tanka pizza kružnog oblika i izuzetno tanke i hrskave kore koja se razvija umesto da se baca. Prelivena je sosom i sirom, a zatim se seče na sitne kvadrate.
Njujork pizza
Sa svojim karakterističnim velikim, sklopivim kriškama i hrskavom spoljašnjom korom, pizza u njujorškom stilu jedna je od najpoznatijih regionalnih vrsta pizze u Americi. Prvobitno varijacija pice u napolitanskom stilu, njujorška pizza je stekla sopstvenu slavu, a neki kažu da njen jedinstveni ukus ima veze sa mineralima prisutnim u njujorškoj gradskoj vodi.
Tradicionalni prelivi za pizzu u njujorškom stilu:
Ova pizza obično sadrži paradajz sos i mocarela sir. A dalje može da se doda veliki broj sastojaka od kobasica do pečurki i inćuna. Autentična njujorška pizza se peče u peći na drva ili ugalj.
Sicilijanska pizza
Sicilijanska pizza, poznata i kao “sfincione”, ima jastučasto deblje testo, hrskavu koru i dosta paradajz sosa. Ova četvrtasta pica se služi sa ili bez sira, a u Ameriku su je doneli u 19. veku sicilijanski imigranti i postala je popularna u Sjedinjenim Državama nakon Drugog svetskog rata.
Tradicionalni prelivi za sicilijansku pizzu:
Sicilijanske pizze se često nadevaju komadićima paradajza, luka, inćuna i začinskog bilja.
Rimska pizza
Rimska pizza za razliku od napolitanske i sicilijanske ima kvadratni oblik, i poznata je kao pizza al metro, ili “pica na metar”. Takođe se naziva i pizza al taglio, ili „pica po rezu“. Pizza u rimskom stilu se najčešće peče kao duga, pravougaona pita sa tankom korom, puno sosa i minimalnom količinom sira, ako ga ima. I za razliku od drugih stilova pice, gde su kriške manje-više ujednačene, rimska pica se služi na meru. Odnosno, kupac odredi koliko od te pravougaone pite želi da radnik picerije odseče, a shodno veličini komada se i naplaćuje.
