Razgovarali smo sa Natašom Stevanovič, autorkom bloga “Coolinarija”, koja nas svakodnevno inspiriše receptima koje objavljuje.
Natašina kuhinja nas podseća na miris detinjstva, na domaćinsku i porodičnu atmosferu. Na njenom blogu ćete naći veliki broj recepata u različitim kategorijama: od predjela, peciva, supa i čorbi, jela bez i sa mesom, slatkiša i zimnice. Od skoro, često nas pozdravlja i sa TV ekrana, gde u emisijama deli svoje recepte i ljubav prema hrani. Njen blog je mesto gde ćete se uvek osetiti kao rado viđen gost i biti počašćeni receptima koji vraćaju uspomene i podstiču dobro raspoloženje.
HPP: Ko je Nataša, kada nije blogerka?
Kao nesuđenom pravniku, sudbina mi je nebrojeno puta u ruke slala poslove koji nisu ni nalik onome za šta sam se školovala. Prethodnih godina i profesionalno sam se približila kulinarstvu, što je sjajno jer imam priliku da radim ono što najviše volim.
HPP: Kada si počela da kuvaš?
Od najranijeg detinjstva motala sam se po kuhinji i uvek sam nešto čačkala. Sećam se, svaki put kada bi baba mesila hleb ja sam morala da stanem pored nje i gledam šta radi. Tada bi odvojila malo testa i dala meni u ruke, da učim kako se mesi. S ove vremenske distance, to mi je jedna od najdražih uspomena. Samostalno sam počela da kuvam sa devet godina.
HPP: Kada si počela da pišeš blog, i kako je do toga došlo?
Coolinarija je nastala 2010. godine iz najiskrenije potrebe da sa ljudima koji gaje ista interesovanja delim iskustva i učim što više o kulinarstvu. Osim toga, blog je mesto gde beležim i čuvam situacije koje su na dobar ili loš način ispunile moj život. I sve se to jako lepo prepliće s jelima kojih se sećam i volim.
HPP: Imaš puno različitih recepata na svom blogu, koji tip recepata ti je omiljen i zašto?
Najviše volim tradicionalna ili autohtona jela, bez obzira koja kuhinja je u pitanju. Odrasla sam uz ukuse srpske nacionalne kuhinje, pa ih na poseban način i favorizujem. To ne znači da sam sklona subjektivnom ocenjivanju kvaliteta. Iz posebnog sentimenta želim da istaknem domaću, staru, školu kuvanja. Volim takav način stvaranja hrane, uz uvek prisutnu zahvalnost upućenu ka pristupačnosti i obilju namirnica.
HPP: Koje su tvoje omiljene uspomena kada je hrana u pitanju?
Ima ih dosta ali ono što je bitno uticalo na mene jeste susret s indijskom (pakistanskom) kuhinjom sa kojom sam se upoznala preko posla. Ništa u životu nije slučajno, pa tako i spoj moje ljubavi ka kuvanju i tadašnjeg posla koji nije imao nikakvih dodirnih tačaka sa hranom. Kroz druženje sa kolegama upoznala sam indijske začine, tipična jela i razlike u pripremi jela kroz oblasti… To mi je proširilo vidike, dalo uvid u slojevitost kuvanja i od tada hranu posmetram kao kreaciju.
HPP: Šta je najlepši, a šta najteži deo vođenja kulinarskog bloga, pripreme recepata?
Najlepši deo jeste momenat kada je materijal spremljen, složen i onda samo preostaje da ga objavim. Najteži deo je ne ponavljati se, kao i uloviti što bolju fotku jer mnogo puta hrana na tanjiru izgleda prelepo, a kada pogledam fotografiju to je katastrofa. Treba vremena i volje za sve to, zato smatram da u ovom hobiju/poslu mogu opstati samo oni koji iskreno vole hranu, kuvanje…
HPP: Šta te inspiriše, tj. kako se odlučuješ koji recept ćeš pripremiti – da li krećeš od namirnice koju bi želela da iskoristiš, ili osmisliš ceo recept….
Inspiraciju pronalazim u namirnicama koje su mi dostupne zavisno od sezone i tražim način da što praktičnije ili neobičnije upotrebim poznatu namirnicu. Često se dogodi da me ukus nekog jela koji nisam ranije spremala pogodi (javi mi se). Tada se vodim tom idejom što je tačnije moguće i moram priznati da se nikada nisam razočarala ukusom. Skorašnji primer za to jesu pileće ćufte u sosu od bundeve.
HPP: U poređenju sa tvojom profesijom, kuvanje je…?
Nešto što mnogo više liči na mene.
HPP: Čije blogove najčešće posećuješ (domaće, strane)?
Najčešće pratim domaće blogove, naročito one koji su uticali na moje sazrevanje i uvek bili svetionik pomoću kog se orjentišem na gastro pučini. Rado posećujem i značajan broj novih blogova ali sam sve manje u mogućnosti da ih tačno definišem. Obožavam i kulinarske kanale na YT.
HPP: Šta planiraš u budućnosti?
Želim da osnažim blog kroz sadržaj ali i da zadržim prepoznatljivu atmosferu kojom odiše. Volela bih da se više posvetim kulinarstvu, da moje sazrevanje u toj oblasti bude potpuno i da čitaoce motivišem da što češće sami spremaju hranu koju jedu.
Nataša je sa nama podelila recept za brauni (brownies)
Kulinarski spomenar:
1. Koje jelo si prvo spremila?
Ne mogu jasno da se setim ali mislim da je to bila gibanica.
2. Šta nikada ne bi skuvala/jela?
Iz iskustva znam da sve mogu da kuvam, bez obzira koliko loše miriše. 🙂 Međutim, ne volim da jedem meso divljači, sve što je sluzave teksture i mislim da nikako ne bih mogla jesti balut.
3. Omiljeno jelo?
Nemam omiljeno jelo i stvarno se ne bih mogla potpuno pronaći samo u jednom ukusu. Ono što jako volim da jedem i čemu nikada ne pomišljam da odolim su zaponjci/čaponjci.
4. Najinteresantnija kuhinja?
Do skoro je to bila indijska kuhinja, ali sam sada očarana kineskom (tehnike i veštine pripreme, kombinacija) i marokanskom kuhinjom.
5. Omiljeni začin?
Ranije nisam ni pomišljala da na nju gledam kao na začin ali smatram da je moj omiljeni začin so. Pored soli, tu su mešavina bibera i kardamom.
6. Šta uvek imaš u frižideru/kuhinji?
U frižideru uvek imam jaja, mleko, kvasac, puter, maslinovo ulje… A, u kuhinji uvek imam brašno, testenine, krompir, luk, začine…
7. Jelo koje ćeš pamtiti?
Mnogo sam lepih jela probala ali ono što mi posebno nedostaje već godinama jeste sprža. Ponovo, stvar sentimenta. To jelo je tipično za jugoistočnu Srbiju, mada postoji velika sličnost sa zlatiborskom kavurmom. Sprža je proizvod koji se priprema tokom svinjokolja, slično kao čvarci, ali se sastoji najvećim delom od mesa. Prilikom topljenja masti i prženja mesna vlakna postanu hrskava i razdvoje se. Smesa se čuva kao i mast, a koristi po potrebi – rastopljena, uz kačamak, proju, sir ili se dodaje u sarme, punjene suve paprike, pečeni krompir…
8. Da li imaš neku lošu naviku u kuhinji?
Ne volim da ribam rernu, što je strašno s obzirom koliko obožavam da je koristim.
9. Omiljena izreka vezana za hranu?
Kakav na jelu takav na delu. Provereno tačno.
10. Da možeš, koje jelo bi nazvala po sebi?
Ne doživljavam sebe na taj način ali svakako bi to bilo nešto svedeno, kvalitetno, domaćinski,…
