Termin koji se sve češće pominje u svakodnevnom životu, trend već poduže i sve više prisutan u svetu, a koji sve šire zahvata i naše prostore čijom se „netaknutom prirodom“ ponosimo, zapravo je tema koja zapravo dotiče svakog od nas – organska hrana.
U narednim redovima pokušaćemo da objasnimo šta zapravo označava ovaj pojam, kako da prepoznamo i odaberemo organsku hranu i uživamo u njoj.
Nastanak
Kada se osvrnemo u prošlost, slobodno se može reći da je sve do dvadesetog veka proizvodnja hrane, i biljne i životinjske, praktično i bila sasvim organska, odnosno prirodna. Tokom prošlog veka počinje intenzivna i masovna proizvodnja i upotreba hemijskih sredstava i veštačkih hemikalija koje se na razne načine i u raznim fazama koriste u procesu proizvodnje hrane. Tako, još 1940. nastaje pokret organske poljoprivrede, poznat kao „Zelena revolucija“, kao odgovor na široku industrijalizaciju poljoprivredne proizvodnje u potrazi za što većim i bržim profitom. Naravno, pesticidi koji se koriste štetni su po zdravlje ljudi, ali jabuka proizvedena uz njihovu primenu izgleda veoma lepo, savršenog oblika i boje, međutim čak i nakon pranja u sebi može imati i više od tridesetih različitih pesticida. Takav trend doprineo je da je kvalitet hrane danas na znatno nižem nivou, te je recimo nivo vitamina C u voću danas niži nego pre 70 ili 80 godina, a istovremeno se u ishrani životinja namenjenih za ishranu ljudi koriste antibiotici i razna hormonska sredstva koji su takođe veoma štetna po zdravlje. Konkretno, ove supstance se neposredno dovode u vezu sa bolestima kao sto su rak, Alchajmerova bolest, alergija, gojaznost…, što je donekle i očekivano kao svojevrsna reakcija organizma na unos štetnih materija i otrova. Imajući u vidu podatak da gotovo 90% štetnih materija čovek unosi zajedno sa hranom, jasno je zašto je upotreba namirnica bez štetnih sastojaka jedan od najvažnijih preduslova za zdravu ishranu, kao i celokupno zdravstveno stanje organizma.
Šta je organska hrana?
Organska hrana podrazumeva one namirnice, i biljnog i životinjskog porekla, koje su proizvedene po definisanim ekološkim standardima, a uz pridržavanje ciklusa i zakona prirode. Da bi ova hrana bila zaista zdrava, ona se uzgaja na zdravom zemljištu, u ekološki ispravnim uslovima, čime je zapravo i sam proces proizvodnje organske hrane istovremeno i očuvanje okoline. Metode koje se koriste u uzgajanju organske hrane ne uključuju veštačke dodatke (herbicide i pesticide), ova hrane ne sadrži genetski modifikovane organizme i nije tretirana zračenjem, niti hemijskim prehrambenim aditivima. Zemljište na kome se uzgaja organska hrana mora biti najmanje tri godine bez ikakvih hemijskih sredstava, jasno ograničeno kako biljke sa tih njiva ne bi dolazile u dodir sa hemikalijama sa susednog tla. Jednostavno – sve mora biti u skladu sa prirodom, tako da se i problemi sa štetočinama rešavaju prirodnim putem, postavljanjem mamac i zamki, odnosno korišćenjem životinja koje su prirodni neprijatelji štetočina. U ishrani životinja ne smeju se koristiti hormoni koji veštački pospešuju rast, lekovi, kao ni ostala veštačka sredstva.
U odnosu na proizvode koji stižu iz „uobičajene proizvodnje“, organske namirnice imaju intenzivniji, prirodan ukus i miris, a sa druge strane značajno smanjen sadržaj zagađivača (pesticidi i teški metali) i potencijalnih kancerogenih nitrata. Ono što ih takođe razlikuje je potpuno odsustvo raznih aditiva, konzervanasa, emulgatora, veštačkih boja i aroma, GMO, antibiotika, lekova i hormona. Neposredna prednost konzumacije organske hrane ogleda se u povećanoj biološkoj i nutritivnoj vrednosti, direktno kroz povećan sadržaj vitamina, proteina, minerala (kalcijum, magnezijum, gvožđe), omega 3 masnih kiselina i antioksidanata. U emotivnom smislu, organska hrana svojim aromama i bojama nas vraća u vreme detinjstva, donoseći i miris i ukus kakav pamtimo iz tog vremena. S obzirom da su slični „uobičajenim namirnicama“, organske ćete prepoznati po oznaci koja je vidljivo istaknuta sa natpisom ORGANSKI PROIZVOD. Ova oznaka zapravo je i svojevrsna garancija da je taj proizvod prošao kroz postupak kontrole, odnosno da je sertifikovan u skladu sa preciznim regulativama od strane nadležnog tela kontrolisanog od strane Ministarstva poljoprivrede. Ukoliko su kod ovih namirnica prisutni sastojci koji nisu organskog porekla, definiše se najmanji procenat ukupnih biljnih ili životinjskih sastojaka koji moraju biti organskog porekla, i on je 95% u Australiji, SAD i Kanadi. Takođe, treba obratiti pažnju na čuvanje ovih namirnica, jer ih treba konzumirati što svežije s obzirom da se bez veštačkih sredstava ne mogu dugo održati.
Na meniju
Još uvek se organski proizvodi nalaze sporadično na ovdašnjim jelovnicima, a jedini organic restoran u Beogradu je Gnezdo sa čijeg vam menija prenosimo nekoliko vrlo zanimljivih kreacija. Potaž od organski gajene šargarepe sa đumbirom ukrašen mlevenim lešnicima sa notom bundeve koja potiče od ulja intenzivnog ukusa ili pak hladni potaž od spanaća. Među starterima – omlet od organskih jaja, „makrobiotičke bruskete“ pregršt klica serviranih u dva izdubljena krastavca i sjajan karpaćo od jabuka i kozjeg sira prelivenim uljem sa rendanim đumbirom. Kao glavna jela: piletina u medu sa sosom od majčine dušice punjena mešavinom spanaća i koštunjavog voća, organske tikvice filovane mlevenom, organski gajenom junetinom i teleći gulaš sa suvim šljivama sa savršeno mekim komadima mesa, što je poseban izazaov kada je organska hrana u pitanju. Za kraj: pita sa jabukama, tart sa šljivama i čokoladni tartufi, nepravilne kupice organske čokolade poslužene na parčićima pomorandže prelivenim triple secom i uljem od tartufa, verujemo da su primamljiva inspiracija za ulazak u svet organske hrane.
