Ideja je potekla iz potrebe da se prikaže veličanstvenost srpske gastronomske tradicije, a ceo projekat je omaž zlatnom periodu naše istorije i bogatstvu nacionalne gastronomije
Projekat o kojem je razmišljala poslednje tri godine realizovan je ovog leta kroz snimanje serijala „Kuhinjica“, koji čine 52 emisije od po 25 minuta. Da je nacionalna gastronomija više od roštilja prikazano je kroz po jedan tradicionalan srpski recept u svakoj emisiji. Ovim serijalom se približava i nauka o molekularnoj gastronomiji, koja istražuje procese i tehnike u pripremi hrane i uz čiju primenu se izvlači ono najbolje iz namirnica. Molekularna gastronomija oplemenjuje jer jela koja se spremaju tehnikama i od supstanci koje su proizašle iz ove nauke imaju bolji ukus i nutritivna svojstva. Autohtona jela, inspirisana vremenom kada se Srbija prostirala na teritoriji koja je izlazila na tri mora, imaju najvažniju ulogu u predstavljanju stare srpske trpeze. Poseban fokus u okviru kreiranja recepata bio je na lokalnim namirnicama organskog porekla koje se gaje u Vojvodini – od organskog šafrana, pa čak do artičoka koje se sada uzgajaju u Srbiji. Želja je bila da se naprave približno ista jela onima koja su naši preci konzumirali, bez pesticida, od starih sorti žitarica, kao što je spelta, umesto spanaća zelje, a umesto šećera prirodni zaslađivači kao što je med.
Srpska kuhinja je raznovrsna, a neke namirnice koje su dugo bile zaboravljene, recimo, vlašac, ponovo se vraćaju. U nedostatku istorijskih gastronomskih zapisa Marijana se dosta oslanjala na knjigu „Gastronomsko blago Srbije“, u kojoj se nalaze i stari recepti dobijeni na osnovu narodnog predanja, velikog čuvara od zaborava. U prikupljenim receptima svakako je primetan uticaj Otomanskog carstva, ali sa pristupom da ako je jedno jelo dovoljno dugo prisutno, vremenom modifikovano i ako ga je narod prihvatio, to jelo postaje deo nacionalne gastronomske istorije. To se vidi i u španskoj kuhinji, koja predstavlja fuziju raznih uticaja kroz istoriju.
Svaka epizoda serijala prikazuje pripremu jela, pruža informacije o nastanku jela, kao i savete o spravljanju jela kod kuće. Gostujući šefovi su objašnjavali procese koji se dešavaju u toku pripreme, od melijardove reakcije, to jest kako se peče meso, do toga zašto hlorofil menja boju ako se kuva duže. Jedna od emisija u potpunosti je posvećena spremanju jaja, koja su veoma kompleksna namirnica.
U pripremi serijala je učestvovalo preko 12 šefova, a svi recepti su rezultat zajedničke konsultacije i rada. Nakon ovog projekta sledeći korak je i objava knjige na srpskom i engleskom jeziku.
Emitovanje serijala je planirano za proleće 2017. godine.
Biografija
Marijana Pedović je predsednica Asocijacije molekularne gastronomije Srbije, čiji je cilj promocija molekularne gastronomije i unapređenje srpske kuhinje. Marijana trenutno živi i radi na Novom Zelandu i završava doktorske studije prehrambenog inženjerstva.