Tradicionalne arome sladoleda su vanila, čokolada, jagoda i drugi voćni ukusi, lešnik i u nekim kulturama kikiriki i pistaći, ali danas postoje bezbrojne kombinacije ukusa i sezonski sladoledi koji prate neki gastronomski trend, popularnu namirnicu poput kafe ili voćnog jogurta, te neki poznati brend slatkiša; kopirajući njihov popularni proizvod u sladolediranoj varijanti.
Sve to ne objašnjava nesvakidašnji um koji je napravio sladoled s ukusom belog luka(!) ali da, postoji čak i to. Takođe, postoje i brojne varijacije na temu, od zemlje do zemlje, od kulture do kulture, ali pomenućemo dve koje se lako mogu sresti i kod nas.
Prva je „sorbet“, tipično francuski specijalitet i u suštini zaslađena voda sa voćnom aromom, servirana na dovoljno niskoj temperaturi da započne kristalizacija ali ne i toliko niskoj da dobijete običnu kocku leda. Sorbet ne sadrži mleko i smatra se idealnim nemasnim desertom koji ne goji previše i bolje osvežava, a dozvoljeno je i dodavanje alkohola koji još više spušta tačku smrzavanja, što opet rezultuje finijom teksturom poslastice.
Druga varijacija je „gelato“ od latinskog „gelatus“ – što znači smrznut, tradicionalna italijanska verzija ovog deserta, koja se pravi od manje masnog mleka nego tipičan sladoled, dok se kao stabilizator koriste žumanca. Takođe, sadrži manje vazduha, zbog čega je đelato čvršći, gušći i punijeg ukusa, iako manje mastan. Poreklo vuče sa Sicilije, odakle je dospeo i do Amerike. Zanimljivo je da je Italija jedina zemlja na svetu gde kućno spremljeni sladoled (tačnije, onaj iz malih poslastičarnica) zauzima veći udeo tržišta (55%) nego industrijski sladoled koji je tamo takođe znamenito kvalitetan.
Za to vreme, bilo da preferirate domaće poslastičare ili ledeno zadovoljsto na štapiću ili u kantici, u Srbiji se u obilju raznolikosti sladoleda poodavno umešno uživa i nadajmo se da nas bar u tome niko neće omesti. Leto je na pragu i ako smo bili ludi da sebi uskraćujemo sladoled tokom zime, sada je krajnje vreme da to nadoknadimo.
Sladoledarska zanimljiva geografija
- Najveći potrošači sladoleda na svetu su Amerikanci sa neverovatnih 13 litara sladoleda godišnje po stanovniku
- Globalno najpopularnija aroma sladoleda je neprikosnovena vanila (28%), umnogome zahvaljujući i svojoj sposobnosti da se lako meša i sa mlečnim i sa voćnim ukusima
- Britansko tržište sladoleda je 2009. vredelo 1,3 milijarde funti
- U Turskoj sladoled zovu „dondurma“, a osoben je po specijalnim sastojcima zbog kojih se teže topi od evropskih
- Finci važe za najveće potrošače sladoleda u Evropi
- Ako u toploj Španiji očekujete sladoled 365 dana godišnje, iznenadićete se jer ga Španci uglavnom jedu samo leti, a zimi u poslastičarnicama preferiraju toplu čokoladu
- Dvoje od pet odraslih Japanaca jedu sladoled najmanje jednom nedeljno
- Italijanski „gelato“ sadrži manje mleka od drugih evropskih i američkih sladoleda, a pre nego što je izmišljen kornet prodavao se upakovan u „masni papir“
- Jedan od najvećih proizvođača sladoleda na svetu je Indija koja najveći deo proizvodnje sama i potroši
- Otac moderne medicine Hipokrat je ohrabrivao stare Grke da jedu led (sa ili bez dodatka arome), tvrdeći da pospešuje životne sokove
Tekst: Aleksandar Grubeša, časopis Vino & Fino
