Iz Francuske potiče običaj da se sorbe konzumira pre glavnog jela kako bi gurmanima očistio nepca za ukuse koji slede
Za sorbe se najčešće kaže da je lažni sladoled. Isprva je sorbe bio osvežavajuće piće, a danas je omiljeni desert. U jednom komentaru označen je kao ledeni desert koji se istovremeno jede i pije. Konstatacija nije bez osnova jer su za pripremu ove poslastice potrebni samo voće i voda. Kaže se i da je sorbe najstariji brat sladoleda jer mu poreklo seže u daleku prošlost. Neko je domaštao da sorbe potiče od grudve snega koja je, gle čuda, neimenovanom praistorijskom čoveku pala u med… Priznaćete, teško je zamisliti tog dalekog pretka koji ovijen kožama gađa košnicu, ona pada, med se razliva, a grudva se dokotrlja… A opet, bar danas znamo da je sve moguće.
Slast od koje ne peče savest
Kako bilo, ovaj popularni osvežavajući desert ime duguje Francuskoj, u kojoj je odavno stekao ogromnu popularnost. Francuski gastronomi su smislili da se sorbe konzumira pre glavnog jela kako bi pravim gurmanima očistio nepca za ukuse koji slede. Kako je osnova svakog sorbea voćni sok ili pire od voća, kojima se ne dodaje ništa osim vode, sorbei su izuzetno popularni u dijetama, a nije bez značaja ni to što se brzo pripremaju. Najpopularniji su ukusi jagoda, malina, ribizli, brusnica, kajsija, lubenice, ananasa… Kada se u sorbe doda malo alkohola, postaje odlična zamena za sladoled, širom sveta obožavani letnji desert. Sorbei, u odnosu na sladoled, ne sadrže masnoće, a ukoliko ne dodajete šećer, unećete istu količinu šećera kao kada pojedete svežu voćku. Žene ga vole jer, za razliku od sladoleda, u sorbeu uživaju bez griže savesti.
Granita od ledenih pahulja
Ma kako izgledalo jednostavno, pripremanje sorbea može da bude prava umetnost, pa postoji bezbroj varijacija ovog deserta. Najzdraviji i najjednostavniji recept je onaj za koji su vam potrebna tek tri sastojka: sveže voće, nekoliko kašika vode i malo soka od limuna. Pored ovakvog sorbea, razvile su se i druge varijante od kojih su najpoznatije šerbe, a nije špinovani šećer, i granita.
Šerbe je nešto između sorbea i kremastog sladoleda. Pravi se kao i sorbe, uz dodavanje male količine mleka, dok kao bazu uvek ima voće. Granita se takođe priprema od voćnog pirea, šećera i vode. Razlika je u teksturi. Sorbe je gladak, nalik sladoledu, a granita ima teksturu ledenih pahuljica koje nastaju struganjem smese u procesu zamrzavanja.
Ledeni tron od vanile i čokolade
Kako je sorbe član familije ledenih poslastica, red je da pomenemo one najpopularnije, sladolede. Priča počinje davno, davno, na trpezama kineskih vladara koji su uživali u mešavini leda i mleka, miksu koji je priznat kao preteča današnjeg sladoleda. Rimskom caru Neronu zaista može da se pripiše da je otkrio sorbe, jer su, prema zapisima, za njega s planina donošeni sneg i led koje je potom mešao s voćnim sokovima i usitnjenim voćem.
Sladoled su u Evropu doneli Arapi, a na engleski dvor je stigao u 17. veku. Italijanima je neke tajne iz Kine doneo čuveni moreplovac Marko Polo, prvi Evropljanin koji je probao sladoled. U Italiji se i danas, smatraju mnogi, proizvode najfiniji zanatski sladoledi na svetu. Industrijska proizvodnja počinje u Americi polovinom 19. veka, kada je izmišljena prva mašina za pravljenje sladoleda. Kasnije, početkom 20. veka, počeli su da se javljaju različiti oblici sladoleda – prvo kornet, zatim i sladoled na štapiću, koji su sve do današnjih dana ostali najomiljeniji. Iako se vrste danas ne mogu prebrojati, tron među ukusima sladoleda još dugo će ravnopravno deliti vanila i čokolada.
Istorijski kalendar
Godine 1774. u njujorškim novinama objavljen je prvi oglas za prodaju sladoleda. Oglas da prodaje „Ice Cream” dao je londonski poslastičar Filip Lenci.
Godine 1846. Nensi Džonson je izmislila aparat za pravljenje sladoleda.
Godine 1851. Počela je masovna proizvodnja sladoleda u Americi, u Baltimoru.
Godine 1904. u Njujorku je izmišljen kornet za sladoled.
Godine 1934. napravljen je prvi sladoled na štapiću preliven čokoladom.
Šta je to?
gelato (gelatus – smrznut) – italijanski naziv za sladoled. Ne pravi se od punomasnog mleka poput američkog sladoleda
sorbe – smrznuti pire od voća bez mleka
ice-pop – sladoled na štapiću od voćnog soka bez mleka
U zavisnosti od načina pripreme i sastojaka, postoje četiri osnovne vrste sladoleda.
Mlečni sladoledi imaju više od pet odsto mlečne masti.
Krem sladoledi sadrže najmanje osam odsto masti i dodaje im se slatka pavlaka.
Jogurt sladoledi su sa dodacima i voćnim prelivima.
Voćni se pripremaju od voća i mleka, sa dodatkom vode i usitnjenog svežeg ili smrznutog voća.
Tekst: Branka Gajić
