Sastavni deo upoznavanja sa novim gradom i zemljom je kroz isprobavanje lokalne ulične hrane. Hrana je deo kulture i istorije jednog naroda, a ona koja se služi na ulici je lična karta jedne zemlje.
Mi smo za početak izabrali 10 jela koje ne treba da propustite. Neka su nam poznata, a neka tek treba da upoznamo.
SATAY – Bangkok. Satay ćete naći širom Jugoistočne Azije. Tanke kriške mesa se mariniraju u kokosovom mleku, kurkumi i drugim začinima, nabadaju na ražnjić i peku na roštilju. Satay se tradicionalno služi uz salatu od kiselog krastavca i slatko-začinjeni sos od kikirikija. Ponekad se koriste govedina i piletina, ali svinjetina je najpopularniji.
TACOS – Mesiko. Kao i mnoga druga ulična hrana širom sveta, takos je rezultat sudara jedne kulture sa drugom. U ovom slučaju, Libanci koji su emigrirali u Meksiko su sa sobom doneli tradiciju pečenja mesa na ražnju, obično jagnjetine. U lokalu, meso jagnjetine je zamenjeno svinjetinom, koja se marinirana u suvim čili papričicama, začinima i ananasu pre nego što se ispeče. Meso se seče na sitne komade i služi u malim tortiljama sa lukom, korijanderom; sok od limuna i ljute salse su popularni prelivi.
AREPAS – Bogota. Tipično jelo za doručak ili kao popodnevna užina, arepas su hlepčići napravljeni od kukuruza ili brašna, mogu da se griluju, peku i prže. Arepas se u Venecueli često koriste za sendviče, a u Kolumbiji se prelivaju puterom, sirom, jajima, kondenzovanim mlekom, chorizo kobasicom ili sosom na bazi luka. Tradicionalno se jedu za doručak sa šoljom tople čokolade.
CRÊPES – Pariz. Dostupne u bilo koje doba dana, palačinke su sastavni deo pariske ulične scene. Slane palačinke se obično prave od heljdinog brašna i služe za ručak ili večeru, obično se pune šunkom i sirom, mada se mogu naći i verzije koje sadrže povrće, jaja, meso… Slatke palačinke, obično napravljene od pšeničnog brašna služe se za doručak ili desert, sadrže šećer, džem, krem ili nutelu. Za najveći izbor u gradu, obavezno posetite ulicu Montparnasse, gde se palačinkarnice nalaze jedna do druge.
ESPETINHO – Rio de Žaneiro. Na portugalskom, espetinho znači “mali ražanj”, a širom Rija i po ulicama drugih brazilskih gradova nalazi se mnoštvo uličnih roštilja na kojima se pripremaju espetinho. Najčešće su ražnjići sa mesom govedine ili piletine, ali na ražnjić se stavljaju i kobasica, viršla, škampi, kocke ribe i sir koji se ne topi pod nazivom “queijo coalho”. Prodavci često pri ruci imaju neku vrstu ljutog sosa, kao i farinha, zrnasto brašno koje Brazilci vole da izmrve preko mesa.
CURRYWURST – Berlin. Currywurst je postao ikona popularne nemačke kulture. Ova ulična hrana kombinuje barenu i prženu kobasicu sa kečapom i karijem u prahu, a tipično se služi sa pomfritom ili hlebom. Procenjeno je da se 800 miliona currywursta pojede svake godine u Nemačkoj – ali je najpopularniji u Hamburgu i Berlinu. Tipično, kobasica se služi cela, ali na nekim mestima se služi i iseckana.
FALAFEL – Tel Aviv. Poreklo falafela je nepoznato i kontroverzno: Egipat, Palestina, Izrael, i drugi narodi polažu pravo na njegov recept. Bez obzira, on igra veliku ulogu u izraelskoj kuhinji i smatra se nacionalnim jelom. Reč falafel se odnosi na prženu lopticu napravljenu od leblebija, ali može značiti i sendvič koji sadrži pržene loptice. Služi se u pita hlebu, falafel se preliva salatom, kiselim povrćem, ljutim sosom, začinima i tahini sosom. Iako je dostupan širom sveta, verovatno ćete najbolji falafel probati na ulicama Tel Aviva.
JERK PILETINA – Jamajka. “Jerk” piletina je najpoznatiji kulinarski izvoz Jamajke. “Jerk” sos je jamajkanski sos koji se sastoji od allspice bobica, majčine dušice, paprike, mladog luka, svežeg đumbira, ulja i soja sosa. Piletina se u njemu marinira pre pečenja. Piletina se peče na uglju, koji daje aromu dima mesu, koje je hrskavo i pocrnelo; na Jamajci, sveže drvo se postavlja na rešetke iznad uglja, a meso se kuva direktno na drvetu, ulja i mirisi koje upija tokom pečenja značajno utiču na ukus gotovog proizvoda.
HOT DOG – Rejkjavik. Zaboravite fermentisanu ajkulu, ovčije glave i meso kita, prava kulinarska opsesija Islanđana je hot-dog. Iako hot dog možete naći bilo gde, najpopularniji štand u zemlji je Bæjarins Beztu Pylsur u Rejkjaviku, što u prevodu znači “najbolje viršle u gradu”. Štand je otvoren od 1937. godine, i od tada privlači gomile ljudi u svako doba dana. Islandske viršle su jedinstvene po tome što su napravljene uglavnom od jagnjetine, ponekada sa goveđim i svinjskim mesom, i u prirodnom su omotaču. Prelivi uključuju kečap, senf, začinjenu remuladu (majonez sa sitno seckanim kiselim krastavcem), sirovi beli luk i hrskavi prženi luk. Ako želite da jedete kao lokalac, naručite hot dog sa svim prilozima. ( ein með öllu – “jedno sa svim” – izgovara se AYN-ah-med-UTL-lou).
CEVICHE – Lima. Služi se širom Perua, ceviche se smatra nacionalnim jelom – ima čak i svoj praznik. Recept je jednostavan: sveži komadi sirove ribe, marinirani u limunovom soku i pomešani sa seckanim lukom, čili papričicama, solju i biberom. Pošto je svežina jela ključna, ceviche se obično servira nekoliko minuta od priprema. Brancin je tradicionalna riba koja se koristi u pripremi. Ceviche se služi sa slatkim krompirom, zelenom salatom, kukuruzom ili avokadom.
